Artnit

Ponedeljak, 16 April 2018 10:54

Miodrag Pavlović - Koloseum u Puli Istaknut

Prvina mi je da dolazim u Pulu i priznajem jedna me je pomisao činila nestrpljivim, jedna me je radoznalost grejala: videću Koloseum. Smislio sam, čim ostavim stvari u hotelu, poći ću umoran i neobrijan da tražim njega, da ga gledam i dotaknem. Verovao sam da se nalazi negde daleko van grada gde čami zabačen iza brda, obrastao mahovinom i zasut kutijama od konzervi.

Kad sam izašao na pramac, doživeo sam iznenađenje, prvim pogledom na pulsku varoš ugledao sam i ogroman kružni zid Koloseuma, tu iza pristaništa među načičkanim kućama, na brdu između brda, a železnica se dimila u njegovom podnožju. Toliko sam željno čekao da ga vidim, da sam dok mi je on rastao u susret pomislio: i on čeka mene. No na njemu se nije videlo iznenađenje. Ćutao je pokazujući svoja prsa grdosije. Shvatio sam, pri prvom susretu treba da govorim ja, on ne želi da nešto kaže, samo da pokaže.

Od požutelog kamena sa svoja tri sprata arkada, tri ogromna lanca iza kojih čuči zaokružena praznina, bez krova, bez ljudi, bez svrhe počiva on na zemlji kao da je težina kamena još jedino sredstvo njegovog postojanja. Gledam tu stvar koja nije ni kuća, ni životinja, ni brdo, ni biljka, ni oblak, ni voda; to nešto što pripada jednom potpuno odvojenom redu stvari, za mene novom mada slućeno kao što se nebeska tela slute, ali ovo sad više nije slutnja nego blizina, prispevanje na planetu, dolazak u naručje jedne nove kategorije stvarnosti.

Iz putopisa Koloseum

Pročitano 299 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Miodrag Pavlović - Koloseum u Puli