Četvrtak, 14 Decembar 2017 12:01

Stanislav Vinaver - Govorili su mi u tim norveškim kafanama, da Rusija nema kafana Istaknut

Edvard Munk - U kafani Edvard Munk - U kafani

Kad dođem u varoš, tražim kafanu.

Jednom, lutali smo cele noći pod velikim drvećem u Kristijaniji. Nigde nije bilo prenoćišta za nas. Kafane su sve bile zavorene. Mi smo razumeli da su Norvežani neki ćutljivi i ravnodušni narod. Svoje noći oni nisu naselili šumom ciganskih orkestara, otrovnim dimom sale utonule u duvan, zveketom čaša, promuklošću glasova, bledim licima i očima, očima.

Sutradan taj Rus i Francuskinja i ja odosmo u norvešku kafanu. Ona je bila nekako na nemački način, ali nije bilo onoga: produženje ličnosti. Ritam nije išao od stola do stola. Nije ni puzio od grupe do grupe. Sve su celine bili zatvoreni krugovi. Kelneri, kao prvosveštenici, bili su nešto neodređeni i nije se videlo da oni nose saznanje o nečem, od gosta do gosta: da oni spajaju nas sve. Kao u divanima Bodlerovim, koji su grobnice, osećali smo da se pada sve dublje, svaki u svojoj izdvojenosti. Mi smo bili kao šare veza, a ne povezane u vez...

Govorili su mi u tim norveškim kafanama, da Rusija nema kafana. Ja sam se bojao da neću shvatiti ništa u Rusiji, jer ja idem u stvari i preko kafana, gde kolektivni duh nalazi svoju ravnotežu i gubi je, i saopštava svakome: kako se one individue, koje su u njemu, moraju duhovno obuhvatiti nekim neizrecivim jedinstvom. Neka tragedija u milion činova, ali izlazeća, kao pupoljci, koji će se rascvetati u svakome od nas koji oseća - iz jedne jedine vazne.

Međutim, prevarili su me. Sem svojih narodnih kujni, sem prosto-narodnih bašti "za šetanje", gde ljudi idu za ljudima i obnavljaju ritam svojim prošlim ritmom, sem poslastičarnica, gde buržoazija jede kolače i gleda se između sebe više no ma gde (jer između njih nema ničega: ni kutova sa cvećem, ni ogledala, ni izvirujućih iz zemlje simbola kafana) - Rusija ima svoje ruske čajdžinice. U njima hiljade usana srču čaj sa širokih tanjrića. Ovaj momenat spoja usne sa tanjirićem vruće tečnosti znači, u ritmu hiljadu ruku i pogleda, pristupanje misteriji: prelaska čoveka u stvar i stvari u čoveka.

Iz eseja Kafane (knjiga Gromobran svemira)

Pročitano 119 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Stanislav Vinaver - Govorili su mi u tim norveškim kafanama, da Rusija nema kafana