Artnit

Subota, 02 Septembar 2017 10:35

Stanislav Vinaver - Sofija je građena pre no što je imala svojih građana Istaknut

Sofiju je gradio jedan genijalni podoficir, i ne balkanski već nemački...

Sofija je lepa, čista i uređena. Lepi pravi bulevari presečni su dugim pravim ulicama. Ali u Sofiji nema duše, nigde. Sofija ne pripada nikome. Sofija je građena pre no što je imala svojih građana. Nisu građani gradili i doživljavali svoj grad, rasli i menjali se s njim.

Sazidano je sve što treba, nagomilano bez žurbe i slasti, bez napora i sna. Tu pozorište, tu Narodna Biblioteka, preko puta Akademija, pa Klub za novinare i književnike, pa Klub za diplomate. Sve je tu, ali ništa nije živelo, stvaralo se, kristalisalo se, krčilo sebi važnosti, davalo značaja ljudima i kućama oko sebe. Jedna velika ogromna crkva, to je crkva Cara Oslobodioca, pa Oficirski Dom, pa Ministarstvo Inostranih Dela, pa spomenik Caru Oslobodiocu, pa veliki par. Sve je tu, ali ne pripada nikome, jer nema nikakve istorijske veze sa ljudima koji tu hode, sa preobučenim seljacima i otresitijim malovarošanima. Sve je to hladno, uredno, apstraktne: ničije.

Takav grad mogao bi biti ispod Himalaja, kraj Pirineja, u Americi. I to je, većma no išta na svetu, varoš iz bioskopa, gde su kuće i trgovi samo mesto za susrete raznih ljudi koje tu skupe sa raznih strana sveta za jednu predstavu. Ovde se ta predstava daje uz učešće bugarskih glumaca. Veza između glumaca i varoši ne oseća se, nema je. I nema reke koja unosi mir i pravu sigurnost, koja se vijuga smelo i ponosito. Varoš bez reke, slučajna je; ona nema prave sadržine, ona je samo od kartona ili od betona.

Iz eseja Balkanski film (knjiga Goč gori)

Pročitano 403 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Stanislav Vinaver - Sofija je građena pre no što je imala svojih građana