Ponedeljak, 24 Juli 2017 10:29

Tenesi Vilijams - Proleće u Rimu Istaknut

Dizajn korica knjige Rimsko proleće gospođe Ston Dizajn korica knjige Rimsko proleće gospođe Ston

Zima i rano proleće potpuno su zadovoljili strane posetioce ovoga grada, koji su hladno vreme pretpostavljali grozničavijem zabavljanju po kućama u dva druga velika severna glavna grada Evrope. Nebo je bilo večno čisto kao stakleno nebo uspeća Svetog Duha u crkvi Svetog Petra, a svaki dan je prikupljao po jedan stepen toplote više od prethodnog. Male čiope, koje Rimljani zovu rodnini, vratile su se sada u grad. U toku dana lebdele su nevidjivo visoko prema suncu, a u sumrak su iznad grada pravile treptavu mrežu u visini terase gospođe Ston.

Gospođi Ston se činilo da se grad nekim laganim trikom diže u vazduh. Svakog prolećnog jutra, kad god je izlazila na terasu, činilo joj se kao da ona zamršena i zlatom oprašena mreža ulica, u kojoj su kupole crkava stajale kao kakvi pauci koji pletu svoju mrežu, gubi težinu kao da se postepeno eterično penje u plavo-zlatnu toplinu dana, sva vedra, sva lepršava i bez ikakva napora. Tako nešto mogućno je samo u mladosti, a gospođa Ston je sada ostavila za sobom to doba. Ponekad bi joj laknulo na srcu kad bi to videla, ali je to bilo samo trenutno. Duža i prikladnija posledica toga bilo je osećanje bojazni, osećanje da će se dogoditi nešto rđavo. Ovo osećanje nije možda bilo ništa drugo do nestajanje one zaštitne povučenosti od sveta, kojoj je pribegla tokom godine posle smrti svoga muža. To je bila povučenost koja se nije više mogla održati bez štete po zdravlje i iz koje je ona sada ulazila u fazu normalnije osetljivosti. Bilo kako bilo, to je razbilo u njoj mirnoću i učinilo ju je sve razdražljivijom i zabrinutijom, što je bilo utoliko gore, jer za to nije bilo nikakvog razloga na koji bi ona mogla ukazati.

Iz romana Rimsko proleće gospođe Ston

Pročitano 69 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Tenesi Vilijams - Proleće u Rimu