Brda rumena trepere nad morem, zvonici bruje nadaleko, uvale mračne omiču kao pećine pune riba.
Sunce prži i uspavljuje. Između školja vidi se pučina, polivena Suncem, ona je glatka, bez jedne bore. Kamen je usijan, a voda plava i kovrdžasta, toliko laka kao da je sva od pene i nebesa.
Pred veče Hvar zarumeni. Brdovit, ljulja se u moru, kao visoka hrpa rumenih venaca.
Nad ulicama diže se stenje i putevi, što vode u sela, visoko u brdima. Niko neće zaboraviti ta brda ako pođe iz Hvara. Kraj puta mirisaće poljane ruzmarina, i loza vinova.
