Artnit

Petak, 05 Avgust 2016 10:34

Visente Blanko Ibanjes - Predeo Valensije Istaknut

Trebalo je da zahvali Bogu što mu dozvoljava da živi u ovom raju. Koja zemlja može da se poredi sa ovom plodnom dolinom! Morali su zbog ovoga, prema nekim pričama, plakati ti mavarski psi kada su ih odavde oterali.

Kosidba je očistila predeo uklonivši pšenično klasje koje je, poput zlatnog zida, zatvaralo pogled u daljinu, a u čijem bi se žutilu zacrveneo pokoji makov cvet; sada je dolina izgledala mnogo veća, beskrajna, gubeći se u prizorima crvene zemlje, prosečene stazama i kanalima.

U čitavoj plodnoj dolini primećivalo se strogo nedeljno mirovanje, a pošto je žetva upravo završena i novac dobijen, nikome ne pada na pamet da krši propise crkve. U poljima niko ne radi, a na putu nema konja. Stare žene idu stazama, na glavi nose svetlucave šalove, a pod rukom malu stolicu, kao da ih je pokrenuo zvuk crkvenih zvona, koja su se klatila, tamo daleko, daleko u selu iznad krovova; na jednoj raskrsnici vrištala je, jureći se, velika grupa dece; na zelenoj uzvisini blještale su crvene pantalone vojnika koji su koristili nedeljno popodne da provedu malo vremena u svojim kućama; u daljini su odzvanjali puščani hici na laste koje su prkosno letele s jednog kraja na drugi, poput blagog zvižduka, parajući krilima kristalnoplavo nebo; iznad kanala su zujali oblaci mušica, skoro nevidljivi, a na zelenoj površini nekog imanja, ispod starog senika, poigravale su šarene cvetne suknje, drečave marame, uz omamljujuće zvuke gitare i trube raznoseći po čitavoj zaspaloj dolini zvuke valensijanskog plesa.

Iz romana Koliba

Pročitano 552 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Visente Blanko Ibanjes - Predeo Valensije