Reljef Orfeja, Euridike i Hermesa, prikazuje tri figure, Orfeja, Euridiku, i Hermesa, čija imena su upisana na vrhu scene na grčkom jeziku, a ime Orfeja je napisano unazad. Scena na reljefu slikovito prikazuje Orfejevu tugu za Euridikom i sučeljavanje čoveka sa stvarnošću smrti.
Prema grčkom mitu, Orfej je bio sin boga Apolona i najčuveniji mitski pevač, svirač i pesnik. Živeo je u Trakiji u severnoj Grčkoj, a njegova pesma mogla je da očara ljudska bića, divlje životinje, pa čak i nežive predmete kao što su drveće i kamenje. Bežeći od pohotnog Aristeja koji je želeo da je siluje, njegova žena Euridika, najlepša od svih nimfi nagazila je na zmiju sakrivenu u visokoj travi, vrisnula i umrla. Neutešni Orfej silazi u svet mrtvih, u koji duše mrtvih prati bog Hermes. Ganuti njegovom pesmom bog podzemlja Had i njegova žena Persefona su odlučili da vrate Euridiku u svet živih uz uslov da se ne okrene za njom kada se bude vraćao na gornji svet. Ali, kada su se približili gornjem svetu Orfej je oklevao i okrenuo se, i Euridika je bila primorana da umre po drugi put.
Na reljefu je prikazan Hermes u kratkoj tunici obavijenoj oko struka i u ogrtaču zakačenom na desnom ramenu, sa putničkim šeširom na glavi. On levom rukom drži desni zglob Euridike, koja nije samo centralna figura na reljefu, već je i vizuelni fokus njegove kompozicije. Euridika stoji, oslanjajući se svojom težinom na levu nogu, dok je desna noga slobodna. Njena leva ruka je podignuta do ramena njenog muža Orfeja i kao da želi da ga uteši. Jednostavna haljina koju nosi zakačena je na ramena, a na levoj nozi se oblikuje u vertikalne nabore, nalik na flaute u koloni. Veo završava njen kostim, i uokviruje joj lice i oborene oči. I Euridika, kao i Hermes nosi sandale sa uklesanim tabanima i oslikanim kaiševima. Orfej desno, u kratkoj tunici, sa visokim čizmama i sa kapom na glavi kojom naznačava svoje poreklo, pravu ravnotežu sa figurom Hermesa u sličnoj preslikanoj pozi. On je podigao desnu ruku da bi dodirnuo ruku Euridike. Istovremeno izgleda kao da hvata svoju liru u levoj ruci, iako je instrument teško prepoznati, jer se pojavljuje u profilu. Tragičnost scene u velikoj meri zasniva se na pozi i pokretima tri ličnosti, i posmatrač oseća tragičan ishod priče.
