Skulptura Glava bika je slobodna skulptura. Ona se sastoji od samo dva elementa, sedišta i upravljača bicikla, dok mentalni skok povezuje dotada nepovezano u nešto originalno.
Pablo Pikaso je opisao skulpturu Glava bika, kada je 1943. godine posetio francuskog fotografa Žorža Brasaia, govoreći: "Pogodi kako sam napravio glavu bika? Jednog dana, u gomili predmeta od starog gvožđa našao sam staro sedište, i odmah pored njega bio je zarđali upravljač. U magnovenju, oni su se udružili u glavi. Ideja za glavu bika je došla kod mene pre nego što sam imao priliku da mislim. Sve što sam uradio je bilo da ih zavarim zajedno... (ali) ako si samo jedino video glavu bika, a ne sedište bicikla i upravljač koji ga čine, skulptura će izgubiti neke od njenih uticaja."
Godine 1944. skulptura Glava bika je prikazana na Pariskom jesenjem salonu, zajedno sa još 78 radova. Posetioci su bili šokirani novim radovima Pabla Pikasa i demonstrirajući su odlazili.
O skulpturi Glava bika izrečeno je dosta pozitivnih kritika. Američki likovni kritičar Erik Gibson ovu skulpturu je opisao kao jedinstvenu među skulpturama Pabla Pikasa, zbog "transparentnosti" sastavnih pronađenih predmeta koji nisu maskirani. On kaže da je skulptura "trenutak razuma i hira... oba su detinjasta i veoma sofisticirana u svojoj jednostavnosti, i stoje kao tvrdnja o transformisanosti moći ljudske mašte u vreme kada su ljudske vrednosti bile pod opsadom."