I za ovim gradom mladosti koji je danas samo u priviđenju, ja ne bih više smeo dalje poći, jer ga ne bih više nigde našao, a sebe bih izgubio. Ono što danas leži na dve obale Neretve, pod imenom Mostar, to je nešto drugo, i što sa ovim priviđenjem nema ničeg zajedničkog, i nešto zanavek izgubljeno.
Svako ima po jedan grad svoje dvadesete godine, koji je lepši, i melodičniji, i sunčaniji, nego svi drugi gradovi na zemlji. Grad mladosti, i to baš grad u takvoj jednoj gluhoj pokrajini, to izgleda jedna istina srca i mašte, više nego zemaljska istina i opšta stvarnost. Ako to nije grad gde smo se rodili, i prvi put videli rađanje sunca, to je ipak mesto rađanja svih naših početaka, svih iluzija, prvog ponosa pred životom, prvog prkosa među ljudima, prvog sna među ženama, prvog razočarenja među idejama i principima. Čovek, kojeg zapitate otkuda je, treba da odgovari najpre imenom grada koji je bio grad njegove mladosti, a tek zatim imenom mesta njegovog rođenja. Sve je drugo taština osim mladost. Ne pamti se detinjstvo ni po čemu ozbiljnom, a starost se opet pamti samo po bedi. Međutim, mladost jedina ostaje u nama kao praznični dan bez prestanka.
Iz knjige Sa Mediterana
