Jer sam se sa istorijom rodnog mesta sreo rano, još dečakom. Na Iriškom šancu su poginuli Adam Monasterlija i nekoliko stotina srpskih graničara u jednoj od poslednjih bitaka protiv Turaka na panonskom prostoru. Iriški varoški kmetovi zabeležili su taj događaj iz prve polovine XVIII veka vrlo lepim narodnim jezikom i krajnje realistički. Taj zapis se nalazi u jednom crkvenom protokolu koji se čuvao u parohijskoj kući moga oca i ja sam ga još kao osnovac pročitao. Živo se sećam kako je na mene, dečaka sklonog da bojeve sa Turcima gleda očima naše narodne poezije sa svom epskom grandecom i svečanom ornamentikom, razočaravajuće delovao ovaj naturalistički opis, činio mi se odviše prizeman i nekako sirotinjski stvaran. Mladost voli patetiku, sjaj, uzvišenu jaku reč i krupnu emociju. Tek kad sam docnije, kao odrastao čovek, naišao na ovaj isti tekst u nekom starom broju Letopisa Matice srpske, mogao sam da osetim svu gorku i stvarnu lepotu lamenta iriških kmetova nad pogibijom Monasterlijinih graničara.
Irig je u osamnaestom veku, po pouzdanim popisnim podacima, imao gotovo četiri hiljade stanovnika Srba, što je za ono vreme bio zaista veliki broj. Teško da je i Beograd tada imao više. Međutim, gradić je zadesio strahovit pomor, poslednja velika evropska kuga, koja se u nauci tako i zove “Iriška kuga“. Jedna prosjakinja iz pašaluka uspela je da izbegne stroge austrijske karantine kojima se carevina branila od balkanskih i orijentalnih boleština, krišom se prevezla čamcem preko Save, dospela do Iriga i donela pomor. Kako je Austrija imala efikasnu sanitarnu službu, Irig je odmah cerniran, uspostavljena su tri sanitarna vojna kordona, da niko ne može da promakne. Čak je celim vencem Fruške gore sasečeno drveće dvadesetak metara širine i Podunavci-seljaci su s puškama stražarili danju i noću. Irig je prepušten svojoj sudbini i u njemu je od kuge pomrlo gotovo tri hiljade stanovnika. Gradić se teško i dugo oporavljao, pa ipak je već 1842. jedan krušedolski arhimandrit u njemu osnovao prvu javnu srpsku biblioteku i čitaonicu, pre Beogradskog čitališta i Bibiloteke Matice srpske.
Iz knjige Autobiografija o drugima
