Istorijski gledano Julijina kuća verovatno nije kuća porodice Kapuleti. Kuća je dugo pripadala porodici Kapelo. Zbog sličnosti imena ovih porodica nastalo je popularno verovanje da je to bila kuća Kapuletovih. Kuća je sagrađena u XIII veku, u gotičkom stilu, a 1930. godine je restaurirana i dodati su prozori, gotička vrata.

Julijina kuća je pretvorena u muzej, i u njemu se nalazi nameštaj tipičan za XIV vek, srednjovekovna keramika, freske, kamin od cigle, drvene stepenice. Mnoge stvari u muzeju su originalni antikviteti iz XVI i XVII veka. Tako su i freske, slike i keramika povezane sa čuvenom pozorišnom predstavom Romeo i Julija, Vilijama Šekspira. Ali, nije dokazano da je to ikada pripadalo Kapuletima. Na zidu kuće je tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima.

Iz dvorišta Julijine kuće može se videti njen balkon. Kameni mali balkon je svakako najpopularnije mesto u Veroni. To je navodno isti balkon na kojem je tragična junakinja Julija plakala, i na koji se Romeo tako vešto penjao noću. Danas nije iznenađenje što se na njemu može videti mnogo devojaka koje verovatno sanjaju svoje snove.

U unutrašnjem dvorištu kuće je Julijina bronzana statua, u prirodnoj veličini. Mada njeno poreklo nije utvrđeno, za nju se vezuju neobična verovanja. Naime, smatra se da svaki posetilac koji želi da ima sreće u ljubavi mora da dodirne Julijinu desnu dojku i poželi svoju ljubavnu želju. Iako se ovo verovanje odnosilo prvenstveno na muškarce vremenom se prenelo i na devojke, za koje se kaže da treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Zbog toga je danas cela statua patinirana, dok je to specijalno mesto za želje sasvim uglačano. Da bi se ljubavna želja ostvarila, veruje se da je potrebna i ljubavna poruka na papiriću. Decenijama unazad ljubavne poruke se lepe ili ispisuju na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće.