Artnit

Četvrtak, 03 Juli 2014 13:41

Rastko Petrović - Vezuv Istaknut

Edgar Dega - Vezuv Edgar Dega - Vezuv

Peli smo se kroz to plavilo do nečega što bi za onog koji bi očekivao postignuće Raja značilo vrata Pakla. Odjednom ceo taj svetli nasmejani pejzaž zakačio se o neke prepreke i mi nastavimo uznesenje sami uz jedan taman, go i opor breg. Poslednje travke koje su se još puzale uz njega bile su bleđe, ružne i osuđene i zatim ostade samo ta crna i tvrda i rapava gruda. Voleo sam da gledam čas tu prozračnu azurnost ispred sebe kako leže na glatko more, čas tu crninu brda nad sobom. Taj kontrast mi je davao apsolutniju ideju vrednosti. Da sam umeo da čitam Dantea nekada, čitao bih ga sa takvim osećanjem. Uporedo Raj i Pakao.

Na grotlu izgled je potpuno apokaliptičan. Harmonijska linija vulkanskih padina i kratera koja se vidi izdaleka ovde se gubi. Sve je oštar, preteći zub i jedno krševito kolo koje zatvara pejzaž najfantastičnijim formama. Ono što daje apokaliptični izgled i ovakvom pejzažu, to je najviše odsustvo bilo kakvog biljnog ili životinjskog života. Materija u svojoj suštini. Tamna, nemilosrdna. Ono što daje jezivost ovoga pejzaža to je prisustvo te utrobe zemljine koja kroz onu kupu neprestano daje znake o sebi. Gust stub mlečnoga dima bude razvejavan odjednom jednim cvetnim žućkastim i onda ružičastim. Huktanje zemlje, ljutite detonacije i usijani projektili. Koračao sam ukrug po dnu toga kratera videći oko sebe samo ogromne crne zidove. Lunatičnost onoga što sam video bila je ogromna. Plavo nebo iznad nas. Setio sam se sličnog strašnog pejzaža u blizini Prespe u okolini sulfatara, insekata i ptica koje je neka nevidljiva fatalnost vukla nad ova sumporna isparenja da oko njih ostavljaju gomile svojih leševa.

Iz knjige Sicilija i drugi putopisi

Pročitano 4098 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Rastko Petrović - Vezuv