Razglednica
Desanka Maksimović - Pohod kroz lepotu
Ceo naš put od Sušaka do Kotora, i dalje, bio je pohod kroz lepotu. Nije bilo oblaka, zaliva, kamena, biljke, koji u nama nisu probudili divljenje. U osnovici svih mojih uzbuđenja bilo je jedno raspoloženje, najsličnije kakvom verskom raspoloženju.
Žil Dalu - Naga žena čita
Žil Dalu je bio jedan od najslavnijih vajara Francuske XIX veka. Bio je poštovan zbog njegove perceptivnosti, izvršenja i nepretencioznosti realizma. Njegove statuete žena su manje poznate od njegovih drugih dela. Ipak, on je označio početak ovog žanra sa motivom žena na Pariskom salonu 1870. godine. Poznata je njegova statueta Naga žena čita iz 1878. godine, koja se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Staklena gladijator šolja
U starom Rimu su se od stakla izrađivali ukrasni predmeti i nakit, posuđe za kozmetiku, a u domaćinstvu šolje, tacne, tanjiri, činije, boce, vrčevi, čaše raznih oblika i veličina. Poznata je Staklena gladijator šolja, koja pripada ranom imperijalnom periodu, neronskom ili ranom flavijanskom, iz oko 50-80. godine nove ere. Ova šolja se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Kuća gladijatora - Pompeja
Kuća gladijatora stara 2000 godina je bila deo čuvene italijanske arheološke i turističke lokacije u Pompeji. U njoj su se okupljali gladijatori, vežbali i odlazili u obližnju arenu da se bore. Za posetioce je bila zatvorena, ali je bila vidljiva sa ulice. Tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu je oštećena, a obnovljena je krajem četrdesetih godina XX veka. U novembru 2010. godine ona se srušila do temelja.
Miodrag Pavlović - Koloseum u Puli
Prvina mi je da dolazim u Pulu i priznajem jedna me je pomisao činila nestrpljivim, jedna me je radoznalost grejala: videću Koloseum. Smislio sam, čim ostavim stvari u hotelu, poći ću umoran i neobrijan da tražim njega, da ga gledam i dotaknem. Verovao sam da se nalazi negde daleko van grada gde čami zabačen iza brda, obrastao mahovinom i zasut kutijama od konzervi.
Majmun posuda
Drevni Meksikanci su koristili mnoge vrste kamena za pravljenje ritualnih i raskošnih predmeta. Tokom procvata Teotivakana, jednog od dva najveća grada pretkolumbovske Amerike u prvoj polovini prvog milenijuma nove ere, oniks mermer koji je bio poznat kao tecali se prvenstveno koristio za rezbarenje maski. Vekovima kasnije, verovatno kao rezultat poboljšanih veština rezbarenja, umetnici su bili u stanju da stvore iz njega posude nalik na izuzetne figure kao što je Majmun posuda, koja potiče iz X-XIII veka i pripada kulturi Miksteci. Danas se ova posuda nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.
Bendžamin Edvard Spens - Anđelov šapat
Engleski vajar Bendžamin Edvard Spens je proveo veliki deo svog profesionalnog života u Italiji. Živeo je u Rimu i radio sa najvećim engleskim vajarom tog doba Džonom Gibsonom. Mermernu grupu Anđelov šapat naručio je trgovac iz Liverpula i izlagao je među ostalim skulpturama u galeriji koja je urađena za ovu priliku. Ova mermerna grupa je završena oko 1857. godine i danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Faberžeova jaja
Najčuvenija i najlepše ukrašena jaja izrađivao je petrogradski juvelir Karl Faberže u perodu od 1885. do 1916. godine za ruske careve svake godine za Uskrs (sa izuzetkom 1904. i 1905. godine kada se vodio Japansko-ruski rat). Od kada su se Faberžeova jaja prvi put pojavila u javnosti na izložbi u Parizu 1900. godine mišljenja kritičara i kolekcionara su podeljena. Jedni su očarani perfekcionizmom ruskog juvelira, a drugi ih smatraju za kič. Faberžeova jaja i danas se smatraju remek-delima juvelirskog zanata, a ima ih oko 50 i još dva nezavršena primerka. 43 jaja se nalazi u muzejima i privatnim kolekcijama, a 7 se i dalje vodi kao da su nestala. 10 jaja se nalazi se u Muzeju u Kremlju u Moskvi.
Todor Manojlović - Crikvenica
Tako nam se sunčana primorska mesta - kao, na primer, Bakar, Crikvenica, Novi ili Baška, - kraj kojih prolazimo i pred kojima naš brod i pristaje za nekoliko minuta, pričinjavaju kao neke varoši bajke ili sna, oko čijih skromnih belih zvonika lebdi nostalgično blaženstvo minulih starih dana i u čijim smirenim i gracioznim kućicama, sasvim pouzdano, žive pesnici ili neka slična basnoslovna bića.
Rozario Asunto - Nova metafizika svetlosti u gotičkoj estetici
Svetlost, boja i broj su, prema tome, tri komponente lepog u "gotičkoj interpretaciji" hrišćanskog platonizma. Iz toga se rodila i predilekcija za velike staklene prozore, koji zamenjuju masivne zidove romaničkih građevina. Nastaje nova metafizika svetlosti, koja se više ne zasniva na kontrastu svetlosti i tame, već na univerzalnom širenju svetlosti.
Razglednica