Artnit

Prvi dani u školi nisu bili srećni. Bilo bi i čudno da se među tri stotine pedeset đaka ne nađu nekolicina da ismevaju ćopavka po prirodi stidljivog i ponositog. Noge mu se nisu popravile, nosio je obuću naročitog oblika, koju je naručivala njegova majka u Londonu kod čuvenog čizmara Šeldrejka. Ponekad se ujutru budio s osećanjem kao da su mu drugovi gurnuli noge u hladnu vodu, gruba aluzija na brige što su ga morile. Možda bi pokornošću mogao umilostiviti svoje mučitelje, ali njemu nije bilo ni na kraj pameti da se pokorava.