Čezare Paveze - Bez protivrečnosti, život je banalan
"Kako je čovek mali", rekao je Poli. "Uličice, dvorišta, krovovi sa dimnjacima odavde izgledaju kao more zvezda, a kada je čovek tamo, u srcu svega, to i ne primećuje."
Pjereto se udaljio nekoliko koraka. Pišao je u žbun i doviknuo: "Vi se samo šalite s nama."
Čezare Paveze - Sve živi i samo po sebi nestaje
"Mi nismo prave životinje."
Pjereto se smejao. "Ko zna šta je uopšte prava životinja", rekao je. "Da li je to riba, kos, gušter ili možda veverica? Neki kažu da je u svakoj životinji jedna duša, duša koja okajava grehe. To ti je kao neko čistilište."
Čezare Paveze - Nema čoveka kome se nešto nije desilo
- ... Ko zna koliko je tih momaka što se tu dole šetaju - rekoh - žele da se otisnu u svet drumom koji vodi prema Kaneliju...
- Žele, ali ostaju - reče Nuto. - A ti si otišao. Zašto?
Čezare Paveze - Ali nije lako skrasiti se na jednom mestu
I dugo sam verovao da je to selo, u kome nisam rođen, ceo svet. Sada, kada sam video sveta i znam da na njemu ima mnogo takvih sela, nisam baš ubeđen da sam kao dečak bio u zabludi. Čovek plovi morem i putuje kopnom, kao što su mladići u moje vreme odlazili na vašare u okolna sela i igrali, pili, tukli se, donosili kući trofeje u izubijanim šakama. Seljaci su brali grožđe i prodavali ga u Kaneliju, pravili čabrove i nosili ih u Albu. Nuto, moj drugar iz Salta, snabdevao je čabrima i muljačima celu dolinu sve do Kama. Šta to znači?
