Artnit

Toliko je na ovoj planeti tesno i dosadno. Istina, postoje skokovi za živo biće, kao što je prelaz od konja na voz, ali to je samo ubrzanje ili reljefnost. Po nagoveštajima, sve je to bilo poznato mnogo ranije i bogatije. Uzbuđuje me u tome samo tuga za onim što odlazi, dragim, rodnim, životinjskim, i nepokolebljiva sila mrtvog, mehaničkog.

Objavljeno u Pero

Počeše ljudi govorit međ sobom: što li to Bobilj ne izlazi. Sporazumevši se, dođoše - videše - ustuknuše. Mrtav Bobilj leži na krevetu, u kolibi zadah mrtvački - kužni. Na krevetu sedi pas, sedi - šćućuren.

Objavljeno u Pero
Subota, 25 Mart 2017 12:13

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem

Sergej Jesenjin je napisao izuzetno suptilnu i uzvišenu pesmu Ne dozivam, ne žalim, ne plačem 1921. godine. Zato što pesma slikovito analizira kreativni i životni put priznajući da je on blizu završetka, mnogi književni kritičari smatraju je dostojnim epigrafom rada pesnika. Ovu pesmu je napisao u 26. godini, kada većina ljudi počinje da oseća ukus i šarm života. Ali, Jesenjin nikada nije pripadao većini i njegov duhovni razvoj je bio daleko ispred tih godina. U stvari, on je živeo paralelno nekoliko života, pesnika, građanina, pijanice i grubijana. Zbog toga se u duhovnom smislu ne može tvrditi da je pesmu pisao mlad čovek koji upravo počinje da koristi prve plodove uspeha, već starac sa sedom kosom kome je došlo vreme da sumira rezultate svog života.

Objavljeno u Pero
Subota, 29 Oktobar 2016 11:14

Sergej Jesenjin - Doviđenja druže moj

Doviđenja, druže, Doviđenja!
U životu ima mnogo zla,
svaki korak,
prati nova patnja,
na ovom svetu,
sreće nemam ja.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 23 Maj 2016 10:35

Crni čovek

Poemu Crni čovek Sergej Jesenjin je pisao poslednje dve godine svog života. Prvi put je štampana tek posle njegove smrti, 1925. godine. Postojalo je nekoliko verzija ove poeme, ali mnogi smatraju da je ona koju je recitovao svojim prijateljima bila mnogo tragičnija od konačne koja je objavljena. Tako i Maksim Gorki piše da kada je Jesenjin recitovao jednu od prvih verzija Crnog čoveka bio duboko potresen i plakao.

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 04 Februar 2016 12:03

Pismo majci

Godine 1924, skoro pred kraj života, nakon osam godina razdvojenosti, Sergej Jesenjin je odlučio da poseti svoje rodno selo Konstantinovo. Ali, zbog pijanke nije otputovao, iako je znao da ga njegova majka čeka. Ujutru je napisao tužnu prodorno pokajničku pesmu Pismo majci, koja se danas smatra za jednu od najlepših pesama posvećenih majci u celokupnoj svetskoj književnosti. Pesma je svojevrsna ispovest izgubljenog sina, puna nežnosti i kajanja. Kroz ovu pesmu se može lako pratiti ceo put života pesnika, njegovi usponi i padovi, duševni bol i snovi.

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 04 Juni 2015 11:40

Doviđenja druže moj

Sergej Jesenjin je izvršio samoubistvo vešanjem 28. decembra 1925. godine u sobi broj 5 u hotelu Angleter u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu. Imao je 30 godina i bio je već razočaran čovek, umoran od života, žena, poezije i svojih prijatelja. Pred samoubistvo je u noći između 26. i 27. decembra sopstvenom krvlju napisao jednu od svojih najlepših pesama Doviđenja druže moj (Do svidanʹâ, drug moi, do svidanʹâ).

Objavljeno u Pero
Utorak, 23 Septembar 2014 12:07

Aleksandar Voronski - O Sergeju Jesenjinu

U jesen 1923. godine u redakcijsku sobu Crvene ledine (Krasnaja Nov) uđe suvonjav, vitak, malo viši no srednjeg rasta čovek 26-27 godina. Na njemu je bilo sasvim novo sivo odelo od finog engleskog štofa, koje mu je veoma lepo stojalo. Sijala se postava gornjeg kaputa prebačenog preko ruke. Došavši, polako se obazreo, stavio u ugao palicu sa kuglom od slonovače i skidajući rukavice reče tihim prigušenim glasom:

- Sergej Jesenjin. Došao sam da se upoznamo.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 14 April 2014 15:03

Sergej Jesenjin i Kačalovljev pas

"Džimi, na sreću pruži šapu ti, ne videh takvu šapu od rođenja..." - dodirujući psa veliki ruski pesnik Sergej Jesenjin kaže u svojoj poznatoj pesmi Kačalovljevom psu. On je očajnički tražio izlaz iz živog ćorsokaka, u koju ga je vodilo otuđenje od društva tadašnje Rusije. Opkoljen sa svih strana, bio je spreman da kao pas laje i zavija na mesečini bolno i očajno. Sudbina ga je dovela do "poslednjeg smrtnog skoka", ali na kraju njegovog života svetlost unosi prijateljstvo sa velikim umetnikom, Vasilijem Ivanovičem Kačalovim, čuvenim glumcem Hudožestvenog teatra, jednim od najvećih glumaca u istoriji ruskog pozorišta. Sa njim se prvi put Jesenjin sreće u proleće 1925. godine.

Objavljeno u Urbane životinje
Utorak, 04 Mart 2014 18:19

Breza

Breza ili beriozka na ruskom jeziku je jedan od omiljenih simbola Rusije. Drvo breze je simbol ruskog prirodnog okruženja i ruske lepote, i ima veoma posebno mesto u ruskoj kulturi. Odavanje počasti brezi se može naći u ruskoj umetnosti, poeziji, narodnim pričama. Čuveni ruski pesnik Sergej Jesenjin napisao je svoju poetsku počast ovom drvetu, svoju pesmu Breza. To je i njegova prva objavljena pesma, koja se pojavila u januaru 1914. godine u časopisu za decu pod njegovim pseudonimom Ariston. Po objavljivanju ove pesme Jesenjin odlučuje da napusti posao korektora u štampariji i posveti se poeziji.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Sergej Jesenjin