Milenin spomen povodom Kafkine smrti
(Spomen, na vest o Kafkinoj smrti)
Národní listy, 6. jun 1924, br. 156, str. 5
Prekjuče je u sanatorijumu Kirling kraj Klosternojburga, u blizini Beča, umro dr Franc Kafka, nemački pisac koji je živeo u Pragu. Malo je ljudi ovde znalo za njega, jer on je svojim putem išao sam, pun istine, prestrašen svetom; godinama je već patio od plućne bolesti, i ako ju je lečio, on ju je i svesno pothranjivao i vukao je za sobom u svojim mislima.
Franc Kafka - Zašto je taj čovek prinuđen da se muči i da sumnja u sebe?
(Prag, novembar 1920)
Ti kažeš, Milena, da to ne razumeš. Pokušaj da je shvatiš nazivajući je bolešću. To je jedno od brojnih bolesnih ispoljavanja za koja psihoanaliza veruje da ih je otkrila. Ja to ne nazivam bolešću i vidim nesrećnu grešku u terapeutskom delu psihoanalize. Sve te navodne bolesti, ma koliko tužno delovale, samo su pitanje uverenja, ukotvljavanja čoveka u nevolji na nekom majčinskom tlu; isto tako, psihoanaliza ne nalazi ništa drugo u izvoru religija osim onoga što, po njoj, čini temelj "bolesti" pojedinca; istina, u naše vreme verska zajednica je najčešće odsutna. Postoje nebrojene sekte, svedene na nekoliko pojedinaca; ali možda je tako samo za pogled onoga ko dozvoli da ga povuče slika sadašnjosti.
Franc Kafka - Ja neću imati ništa, čak ni svoje ime, i njega sam ti dao
(Prag, 5. septembar 1920)
Nedelja
Da li je ovde glavna stvar, Milena, u onome što misliš da si napisala, i nije li to pre poverenje? Ipak si se tom temom pozabavila u nekom pismu; bilo je to u jednom od poslednjih tokom mog boravka u Meranu, nisam više stigao da ti odgovorim.
