Artnit

Pred crnom kutijom Karža mu govori da malo pomeri glavu, prvo ovako, onda onako. Čini kao što mu se govori, u glavi koja se jedva pomera besprekorni stihovi, nepomične strofe, stih sustiže stih kao jedan talas drugi, kao vetar. Polustihovi se njišu, prema seljančici cure slogovi dvanaest po dvanaest, na sav glas ona plače i smeje se. Ona je to napisala. Sišla je s Parnasa. Nebo iznad je veliko kao otac. Već duže vreme Rembo više ne diše. Karža okida. Na halogene soli svetlost se baca, spaljuje ih. U tom času Rembo žali za Evropom.

Sava Šumanović, jedan od najvećih srpskih slikara XX veka opsednut ekspresionizmom boje, oblika i gesta je za sedam noći, krajem 1927. godine dovršio sliku Pijani brod. Smatra se i da ništa više u životu nije naslikao, da bi ta slika bila dovoljna da ga odredi kao umetnika. Danas se u Šidu nalaze tri skice za Pijani brod, a slika u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Artur Rembo, preteča simbolizma i nadrealizma je sa šesnaest godina napisao Pijani brod, pesmu koja je uz neke pesme Šarla Bodlera postala najvažnije lirsko delo francuske književnosti XIX veka. U pesmi Pijani brod Rembo se identifikuje sa napuštenim brodom, brodom bez posade koji plovi egzotičnim morima i čije putovanje se završava brodolomom.