Artnit

Junakinja drame Faust Johana Volfganga fon Getea, Margareta je heroina, nastala u stilu perioda romantizma u književnosti, što znači da ona ima tragičan život i kraj. Kada jednog dana sretne Fausta u crkvi, ona je moralna, nevina, poštena, vredna, odana kćerka, a nakon njenog povezivanja sa njim ona na kraju visi na vešalima. Margaretina tragedija predstavlja dramu za sebe, a u njenom liku se ogleda sfera božanskog, oblast čiste duševnosti.

Johan Volfgang fon Gete je u drami Faust stvorio veoma složen i snažan lik glavnog junaka, Fausta i uzdigao ga do predstavnika čovečanstva. Za razliku od glavnog junaka u istoimenoj knjizi za narod, Geteov Faust dosledno traži istinu. Kao tipičan predstavnik čovečanstva Faust na kraju nalazi sreću u radinosti, odriče se uživanja, hoće stvaralaštvo, i kao čovek stvaralac približava se Bogu.

U svom najvećem delu Faust Johan Volfgang fon Gete propoveda o kosmičkom zbivanju čije je središte čovek. Zlo oličeno u Mefistofelesu postaje negativni pokretač u žudnji Fausta za životom i njegovoj silnoj potrebi za delovanjem za dobro ljudi. Mefistofeles je nejasan karakter, zapravo, samo dijaloški partner Faustu, čoveku lepe duše, Faustu koji ispituje drugu vrstu pogleda na svet.