Artnit

''Savest? Ali savest ničemu ne služi, dragi moj gospodine! Savest kao vodič nikako nije dovoljna. Možda bi i bila dovoljna kad bi bila neosvojiva tvrđava, a ne otvoren trg, da tako kažemo, odnosno kad bismo mogli sebe da posmatramo izdvojeno i kad ona po svojoj prirodi ne bi bila otvorena prema drugima. Po meni, savest čini egzistencijalni... baš tako, egzistencijalni odnos između mene koji mislim i ostalih bića o kojima mislim. To znači da savest nije stvar po sebi, nije samodovoljna, da li me razumete?

“Pa dabome! Gospodin grof diže se zarana, tačno u pola devet ujutro... Gospođa grofica odenu haljinu boje jorgovana opervaženu raskošnom čipkom na okovratniku... Terezina umiraše od gladi... Lukrecija izgaraše od ljubavi... Za ime Boga! Šta se to mene tiče?

Budite iskreni, zar vam nikad nije palo na um da biste voleli da vidite sebe kako živite. Nastojite da živite za sebe, i tu ste u pravu, a ne razbijate glavu oko toga šta ste vi zapravo za druge. Jamačno ne zato što ne dajete ni pet para za tuđe mišljenje, naprotiv, i te kako vam je važno, već zato što živite u blaženoj zabludi da drugi, spolja, imaju o vama istu predstavu kakvu i vi imate o sebi.

- Vi sebe možete da upoznate jedino kada zauzmete pozu, kao statua, neživi. Kada čovek živi, on prosto živi i ne vidi sebe. Upoznati sebe isto je što i umreti. Vi se toliko posmatrate u tom ogledalu, u svim ogledalima, jer ne živite. Ne znate, ne možete ili ne želite da živite. Previše želite da upoznate sebe, pa ne živite.

Ima već mnogo godina da je u službi moje umetnosti (ali kao da je od juče) hitra jedna sluškinjica, a ipak je uvek nova u svome poslu.

Ime joj je Mašta.