Artnit

More se u predvečerje mekano valja, talasi se po obali razlivaju bez snage, poneki od njih raspu se preko šljunka da bi zaravnili gornju peščanu površinu, isprali plažu od krema i ulja nataloženih tokom dana, izbrisali sećanja na sva ona tela natopljena znojem ili premazana sredstvima za zaštitu od sunca. Potrebna je noć da bi se priroda oporavila, po ko zna koji put iščistila, da bi se prizvala zora posuta blistavim kapima rose, vaspostavio red u rajskome vrtu.

Objavljeno u Pero

Ipak mu je pošlo za rukom da ih sve odvuče na plažu, kao da se ništa drugo nije moglo činiti, kao da je to bio nekakav cilj po sebi. Predložio je da odu, ako je ikako moguće, što ranije ujutru: tako će zauzeti dobra mesta, a ukoliko ponesu sa sobom jelo i piće mogu ostati ceo dan na pikniku, kao pravi izletnici. Poduhvat je bio utoliko lakši što je stepenicama samo trebalo spustiti se niz stenu do peščanih sprudova, koji su se pružali odmah ispod imanja.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 31 Juli 2016 10:43

Jovan Dučić - Leto

Okićenu lozom i cvećem od maka,
Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva.
Na pučini magla providna i laka,
U vrućome žitu prepelica peva.

Objavljeno u Pero

Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je bilo blistavo, potom sam izgubio more i svaka raskoš mi je izgledala siva, a beda nepodnošljiva. Otada čekam. Čekam brodove u povratku, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv sam iz svih svojih sila. Viđaju me kako prolazim lepim, učenim ulicama, divim se predelima, pljeskam kao svi ostali, rukujem se, ali nisam ja taj koji govori. Hvale me, ja malo sanjarim, vređaju me, jedva da se iznenađujem. Potom zaboravljam i smešim se onome koji me vređa ili suviše učtivo pozdravljam onoga koga volim. Šta da radim kad imam dobro pamćenje samo za jednu jedinu sliku? Preklinju me da najzad kažem ko sam. “Još ništa, još ništa...“

Objavljeno u Pero
Petak, 18 Septembar 2015 10:42

Leto

Jovan Dučić je bio saradnik Srpskog književnog glasnika, u kome u novembarskoj svesci 1903. godine objavljuje zbirku pesama Jadranske sonete. Jedna od najpoznatijih iz ove zbirke je pesma Leto, koju odlikuje jednostavnost, ali istovremeno sadrži najsloženije valere života. Za Isidoru Sekulić ova pesma predstavlja "prvorazredan primer genijalne jednostavnosti koju nećemo uočiti niti razumeti ukoliko joj ne priđemo bez discipline misli i osećanja".

Objavljeno u Pero

Nema više pustinja. Nema više ostrva. A ipak se za njima oseća potreba. Da bi shvatili svet, treba ga ponekad ostaviti; da bi bolje služili ljudima, treba ih neko vreme držati na otstojanju. Ali gde naći samoću potrebnu snazi, dug predah kada se duh sabira a hrabrost meri? Ostaju veliki gradovi. Samo i tu su još potrebni uslovi.

Objavljeno u Razglednica
Subota, 17 Avgust 2013 21:28

Momo Kapor - Jesen

Vreme je da se pakujem. Krajnje je vreme.

Postoji vreme za raspakivanje i vreme za pakovanje, ali šta mi ostaje da strpam u torbu kad su mi se farmerke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za leto pročitane, sandale pokidane, a stari žileti tupi? Potrošio sam, dakle, nerazumno još jedno leto, a mogao sam da ga pažljivije koristim, da mi duže traje.

Objavljeno u Razglednica
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Leto