Artnit

Nameravao sam da uvedem novu formu štrajka.

Štrajk prežderavanjem.

Tačnije, pred očima državnih vlasti nažderaću se svakojakih poslastica. Ješću mađarsku salamu i češku paštetu, biftek i pečenu gusku, krempite, štrudlu od jabuka i medenjake, sve dotle dok papirni tigrovi u predsedničkoj palati ne puknu od jela i ne izraze spremnost da moje zahteve bezuslovno ispune - samo ako prestanem da hrčem.

Ne znam zašto, valjda od šoka mirnog doba ili ne znam čega, pre neki dan mi je odjednom palo na pamet moje srećno detinjstvo. Srećno - to je prava reč. Koliko se sećam, nikakvih briga nisam imao, osim što sam bio izuzetno mršav mališan. Bio sam tako tanak, kažu, da je deda govorio kako u sobu moram da uđem dvaput da bi se zapazila moja prisutnost.