Artnit

U romanu Zločin i kazna Fjodora Mihailoviča Dostojevskog prepliču se kompleksni likovi u krajnje svakidašnjim, ali opet teškim i realnim životnim situacijama. Ključna ličnost u životu centralnog lika, izvršioca zločina Rodiona Romanoviča Raskoljnikova je Sonja Semjonovna Marmeladova. Kroz njen lik Dostojevski opisuje sopstveni izlaz koji pronalazi u religiji.

Nego, kako radost i sreća čine čoveka divnim! Kako kipi srce puno ljubavi! Čini se čoveku da će preliti celo svoje srce u drugo srce, hoće da sve bude veselo, da se sve smeje. I koliko je zarazna ta radost! Juče je u njenim rečima bilo toliko nežnosti, toliko dobrote srca prema meni... Kako mi se udvarala, kako mi se umiljavala, kako hrabrila i blažila moje srce! I koliko koketerije od sreće! A ja... Ja sam primao sve to za pravu monetu; mislio sam da ona...

Znate li da sad volim da se sećam i u određeni rok posetim mesta gde sam nekad bio srećan na svoj način; volim da prilagodim svoju sadašnjicu uz ono što je već nepovratno prošlo, i često lutam, kao senka, bez potrebe i bez cilja, sumorno i tužno, po petrogradskim budžacima i ulicama. Kakvih li sve uspomena!

"Gospode, kakvi smo ti mi Rusi!" sinulo mi je tog trenutka kroz glavu, u tom istom vagonu. Da li smo mi zaista Rusi? Zašto Evropa, ma ko mi bili, ima na nas tako snažan, tako volšeban, privlačan uticaj? Ja ne govorim o onim Rusima koji su tamo u Evropi ostali, već o onim običnim, čije je ime pedeset miliona, i koje nas sto hiljada ljudi do sada najozbiljnije ni za šta nismo smatrali, koje naši mudri satirični časopisi još i danas ismevaju što ne briju brade.

Ana Karenjina, roman ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja je prvobitno objavljivan u delovima od 1873. do 1877. godine. Glavna junakinja, Ana Karenjina je od početka do kraja romana protivrečna ličnost u postupcima, mislima i emotivnim vibracijama. Zato je i pitanje njene krivice česta tema u literaturi o ovom romanu.

Rodion Romanovič Raskoljnikov, glavni junak romana Zločin i kazna Fjodora Mihailoviča Dostojevskog je u sukobu sa svima. On je ubica, ali ubija iz idejnih pobuda, njegova teorija o pravu na prolivanje krvi u ime novih ideja odjek je stavova revolucionara demokrata 60-ih godina XIX veka. Sukob sa svetom se produžuje u junakov sukob sa savešću.

U legendi o "Velikom inkvizitoru", kroz priču Ivana Karamazova, odnosno razmišljanja Velikog inkvizitora, kao crkvenog vlastodršca, Fjodor Mihailovič Dostojevski raspravlja velike i večite dileme istorije i čovekovog života. To su dileme između telesnosti, odnosno "hleba zemaljskog" i prakticizma, s jedne strane i duhovnosti, odnosno "hleba nebeskog" i idealizma, s druge strane.