Artnit

Cvet sa svoje haljine, nekim čudom nesmožden za vreme onih mračnih trenutaka na travi, ona stavi u vodu pored prozora - Markov omiljeni cvet, on joj je to jednom rekao, neka ima svoj pun život, sa svojom mirisom, bojom i sećanjem na njega.

Objavljeno u Pero

Uvuče se malo dalje i sede u naslonjaču kraj vatre. Kakve sve uspomene vatra nije sakupila u sebi, sa svojim delićima pepela, listolikim plamičcima i mirnim plamenovima i svetlucanjem! Kakve priče strasti! Kako je čovekovo srce ličilo na vatru! Prvo mlado ćudljivo uznemirenje; iznenadan, silan, žar što svim zagospodari; dugo, trezveno, stalno gorenje; i najzad - poslednje suktanje plamena, ono grčevito hvatanje za svoju nestalu mladost, poslednji živi svetlucaj, pre no što utone u zimu pepela! U vatri je video vizije i sećanja, kao što se samo daju videti kad je čovekovo srce, agonijom duge borbe, ogoljeno, i kad drhti na svaki dodir.

Objavljeno u Pero

On oseti kako ga nešto guši, saže se ka njenoj ruci i poljubi je, zatim zabaci prut na rame i ode. Osvrnuvši se jedanput, video ju je kako još sedi tamo, gledajući za njim, izgubljena, pored velikog kamena. Izgledalo mu je tada kao da nema gde da ode; nigde izuzev među ptice, životinje i drveće, koji nisu zamerali čak i kad se čovek osećao nelagodno i sav uzbuđen. Leže u travu kraj rečice.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Džon Golsvordi