Artnit

Kad je posuđe sklonjeno, sudopera ispražnjena, pod počišćen, njen dan je naglo zamro. Sada ništa nije ostalo čime bi se bavila. Toliko je toga šila i krpila za četrnaest godina pod tim žućkastim svetlom, da su joj se oči mahnito opirale kad god pokuša; odmah bi krenula glavobolja, i morala bi da odustane dok ne svane dan.

Objavljeno u Pero

Pošli smo natrag, Glupi između nas, kroz špalir raskevtalih pasa. Znao sam zašto želim tog psa. Bilo je besramno jasno, ali nisam to mogao da kažem dečaku. Ne bi mi bilo prijatno. Ali mogao sam da kažem sebi. Umoran sam bio od poraza i neuspeha. Bio sam gladan pobede. Imao sam pedeset pet godina i nigde pobede na vidiku, čak ni borbe. Ni moji neprijatelji nisu više bili zainteresobani za sukob.

Objavljeno u Urbane životinje

Osim toga, tu je bilo i njegovo poreklo. Kako sam bio ubeđen da je japanske rase, možda sam ipak grešio što ga tretiram kao čistokrvnu akitu. Jer šta ako je njegov majka nekim sličajem bila nemački ovčar? Takva mešavina orijentalne i tevtonske krvi izazvala bi ogromne genetske komplikacije. Germanska ratobornost združena sa istočnjačkom prepedenošću bila je totalno neprevidiv spoj, kao benzin pomešan sakeom.Ti elementi su mogli da ostanu neko vreme u ravnoteži, ali bi požar, pre ili kasnije, bio neminovan.

Objavljeno u Urbane životinje

Čudno vreme za mene. Sedeo sam pored nje, nesposoban da se pomolim, da artikulišem osećanje prema Hristu. Ali sve mi se vratilo, sećanje na stare dane kad sam bio dečak, i kada je to prohladno i melanholično mesto toliko značilo. Od početka je pretpostavila da ću se vratiti crkvi zajedno sa njom. To je izgledalo kao prava stvar, nešto što svakako treba uraditi.

Objavljeno u Pero

Kažem vam da je ovo knjiga o devojci i mladiću u drugačijoj civilizaciji: ovo je priča o Mejn stritu i Spring stritu i Bunker hilu, o ovom gradu samo od ulice Figeroa, i niko nije slavan u ovoj knjizi i ništa čuveno i poznato neće biti spomenuto, jer ništa od toga ne pripada ovoj knjizi, niti će duže biti ovde. Ovo je Ramona naopačke. I dobro je. To sam ja.

Objavljeno u Pero

Sada se vraćao u malu belu kuću u Bulderu, Kolorado, gde je živeo s roditeljima i svoja dva brata. Išao je da podeli krevet sa svojim bratom Edijem. Sutra će ustati i poći u školu. Sledeći dan će biti isti, i sledeći, i sledeći, dan za danom, ista monotonija u istom zabačenom gradiću.

Objavljeno u Pero
Petak, 30 Oktobar 2015 12:11

Džon Fante - Moram da budem ono što sam

Onda je ušla, beli balon je lebdeo ispod njene spavaćice, držala je knjigu u ruci. Smešeći se, pogledala je naniže u mene.

"Hoću da pročitam nešto", rekla je.

Objavljeno u Pero

A onda se dogodilo. Jedne noći, dok je kiša pljuštala po kosom krovu kuhinje, veliki duh je zauvek ušao u moj život. Držao sam njegovu knjigu i drhtao dok mi je on govorio o čoveku i svetu, o ljubavi i mudrosti, o bolu i krivici, i znao sam da nikada više neću biti isti. On se zvao Fjodor Mihailović Dostojevski. Znao je više o očevima i sinovima od bilo kog čoveka na svetu, kao i o braći i sestrama, sveštenicima i nitkovima, o zločinu i nevinosti. Dostojevski me promenio. Idiot, Zli dusi, Braća Karamazovi, Kockar. Izvrnuo me naopačke.

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 28 Maj 2015 11:56

Džon Fante - Kuća nije otplaćena

Kuća nije otplaćena. Ona je njegov neprijatelj, ta kuća. Ima glas i stalno mu se obraća, kao neka papiga, večito ponavlja isto. Kad god trem zaškripi pod njegovim stopalima, kuća drsko govori: ti me ne poseduješ, Svevo Bandini, i nikada ti neću pripadati. Kad god dodirne kvaku na ulaznim vratima, uvek ista priča. Već petnaest godina ta ga kuća dočekuje i dovodi do očajanja svojom idiotskom nezavisnošću. Bilo je trenutaka kada je hteo da postavi dinamit pod nju i raznese je u paramparčad. Nekada je to bio izazov, ta kuća tako nalik ženi, izazivala ga je da je poseduje. Ali on se za trinaest godina umorio i oslabio, a kuća je postajala sve arogantnija. Svevo Bandini je digao ruke od nje.

Objavljeno u Pero

Rad je bio težak. Magla se popodne dizala, i sunce je pržilo. Napolju je bilo kao u rerni. U fabrici je bilo još gore. Nije bilo svežeg vazduha, ni za jednu nozdrvu. Svi prozori bili su zakovani zarđalim ekserima, a nikad oprana okna prekrivena paučinom i masna od starosti. Sunce je peklo krov od valovitog lima kao let-lampa, potiskujući vrelinu naniže. Vrela para dizala se iz cevi i peći, iz ogromnih bačvi sa otpadom. Bili smo usred tih kužnih isparenja, znojili smo se u buci mašina.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Džon Fante