“Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest“
Džordž Orvel je pisao antiutopijski roman 1984 u udaljenoj kući na ostrvu Jura u Škotskoj tokom 1947-1948. godine. Blizu smrti i “kreativnih demona“ bio je u grozničavoj trci sa vremenom da bi završio ovaj roman. Knjiga je objavljena 8. juna 1949. godine, šest meseci pre njegove smrti.
Džordž Orvel - Nijedna istorijska promena nije nikad značila ništa više do promene imena gospodara
Tokom cele pisane istorije, a verovatno još i od kraja mlađeg kamenog doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viši, Srednji i Niži. Bili su izdeljeni na mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i međusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suštini se struktura društva nije menjala. Čak i posle ogromnih obrta i naizgled neopozivih promena, uvek se ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao što se i žiroskop uvek vraća u stanje ravnoteže ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu...
Džordž Orvel - Niko se nije ni sećao vremena u kome se život osetnije razlikovao od današnjeg
Basnoslovni statistički podaci i dalje su išli iz telekrana. U poređenju sa prošlom godinom, bilo je više hrane, više odeće, više kuća, više nameštaja, više lonaca, više goriva, više brodova, više helikoptera, više knjiga, više dece - više svega sem bolesti, zločina i ludila. Godinu za godinom, minut za minutom, sve i svašta je raslo vrtoglavom brzinom. Kao i Sajm malopre, Vinston je uzeo kašiku i umakao je u anemični gustiš razliven po stolu, izvlačeći šare iz duguljaste barice. Razmišljao je sa gađenjem o fizičkoj sadržini života. Da li je uvek bilo ovako? Je li hrana uvek imala ovakav ukus?
