Ponedeljak, 17 April 2017 11:02

Anatol Frans - Sreća je roditi se siromah

U toku mojeg života, često mi je padala na pamet Herodotova reč koju mi je naveo g. Diboa: “Znaj da je sirotinja verna prijateljica Grčke. Nju prati vrlina, kći mudrosti i dobrog upravljanja.“ Ja zahvaljujem sudbini što sam se rodio siromah. Siromaštvo je bilo moj prijatelj dobrotvor; ono me je upoznalo sa pravom cenom dobara koja su korisna za život, i koju bez njega ne bih poznao; ušteđujući mi teret raskoši, ono me je posvetilo umetnosti i lepoti. Ono me je održalo u mudrosti i u hrabrosti. Siromaštvo je Jakovljev anđeo: primorava one koje voli da se u mraku bore s njim i oni izlaze na svetlost dana umornih mišića, ali sa življom krvlju, čvršćom kičmom, jačim rukama.

Objavljeno u Pero

BERNIK: U velikom društvu, tamo ima prostora da se započne neki korisni pothvat; tamo ima hrabrosti da se prinese žrtva za neku veliku stvar; a ovde smo ipak omeđeni s kojekakvim sitnim obzirima i zadnjim mislima.

RERLUND: Zar je jedan čovečji život sitan obzir?

Objavljeno u Pero

Pošto je izgovorio ove riječi, Voščev se udaljio od nadzornikove kuće cijelu vrstu i tek onda sjeo na ivicu jaruge. Osjetio je sumnju u svoj život i nemoć tijela bez istine - nije se mogao više naprezati i ići drumom ne poznavajući uređenje svijeta, kao ni to čemu teži. Voščev je, izmoren razmišljanjem, legao u prašnjavu travu kraj puta, bilo je sparno, duvao je vjetar, negdje tamo u selu čuli su se pijevci - sve se predavalo smjernom opstanku, samo se Voščev izdvojio i utihnuo.

Objavljeno u Pero

Kada se osvrnemo na put svoga života, te pregledamo njegov "labyrinthisch irren Lauf" te moramo da vidimo tolike promašene sreće, tolike navučene nesreće, onda, koreći samog sebe, možemo da odemo vrlo daleko. Jer tok našeg života nije prosto naše sopstveno delo, nego produkt dva faktora, naime niza događaja i niza naših odluka, koji uvek zadiru jedno u drugo i međusobno se modifikuju. Uz to još dolazi to da je i u jednom i u drugom naš vidik uvek vrlo ograničen, pošto svoje odluke ne možemo već izdaleka da predskažemo, a još manje možemo da predvidimo događaje, nego su nam u oba slučaja poznati samo sadašnji.

Objavljeno u Društvo
Petak, 20 Januar 2017 12:04

Emil Sioran - Strast apsurda

Nemam argumente za život. Može li onaj koji je dospeo do granice još posezati za argumentima, uzrocima i posledicama, moralnim obzirima itd.? Očigledno, ne. Njemu za život ostaju samo bezrazložni motivi. Na vrhuncu beznađa, strast apsurda je jedina koja još baca demomnsku svetlost na haos. Kada ideali, moralni, estetski, religiozni, socijalni itd. nisu više kadri da upravljaju životom i da mu odrede kraj, kako se život može održati a da ne postane praznina? Samo vezivanjem za apsurd, kroz ljubav apsolutno nepotrebnu, to jest za nešto što ne može poprimiti konzistentnost ali što kroz sopstvenu fikciju može da stimuliše životnu iluziju.

Objavljeno u Društvo

- Nemam sreće, Tiri? Pazi kako si okrenuo... Prevario si se. Moj zaključak je drukčiji. Da, ja nemam sreće u običnom smislu riječi - ali ne radi se o tome. Koji je put lakši do životnih naslada i zadovoljstava? Puzenje uvis ili pad? Znaj da se dole nalazi isto što i gore: iste žene, isto vino, iste karte, ista putovanja. I za to nisu potrebne nikakve đavolske trzavice. Treba jedino shvatiti da su takozvani stid, savjest, ljudski prezir - samo gruba strašila postavljena po vrtovima raznih “visina“ zato da bi plašila takve kao ja, one koji su shvatili igru.

Objavljeno u Pero

- Oh! Kad si se zaustavio u Studiju da bi posmatrao komad očvrslog blata koje čuva moj oblik - reče Arija Marcela upravljajući svoj dugi vlažni pogled ka Oktavijanu - i kad je tvoja misao strastveno pohrlila ka meni, moja duša ju je osetila u ovom svetu u kome lebdim nevidljiva za obične oči; vera stvara Boga a ljubav ženu. Čovek je istinski mrtav samo kad više nije voljen; tvoja želja me je vratila u život, moćni poziv tvog srca je potisnuo razdaljine koje su nas razdvajale.

Objavljeno u Pero
Subota, 10 Decembar 2016 12:50

Fernando Pesoa - Pravila za život

1. Poveravaj se što je moguće manje. Bolje se uopšte ne poveravati, ali ako se već mora, poveravaj se lažno ili nerazumljivo.

2. Sanjaj što je manje moguće, osim u slučaju da je direktna svrha sna pesma ili književni sastav. Proučavaj i radi.

Objavljeno u Društvo

U beskonačnoj rezignaciji leži mir i spokoj; svaki čovek koji to želi a sebe nije ponizio time što samog sebe prezire, - što je još strašnije, negoli biti previše ohol, - može se obučiti da vrši ovo bolno kretanje koje miri sa postojanjem. Beskonačna rezignacija je ona košulja o kojoj se pripoveda u jednoj staroj narodnoj legendi. Konac je tu ispreden pod suzama, tkanje izbeljeno suzama, košulja sašivena u suzama, ali čak i tada ona štiti bolje od čelika i železa. Nesavršenost se u ovoj narodnoj legendi sastoji u tome što neko treći može preraditi ovo platno.

Objavljeno u Društvo

Bilo je to suviše veliko, suviše hladno, žurio se da se vrati, da se zatvori, da bi se osetio manje bedan, manje smrvljen između beskraja vode i beskraja neba. Jedno jedino mesto ga je privlačilo, groblje koje je okruživalo crkvu: Njegova majka nije bila tu, on je ovde mislio na nju sa velikom nežnošću, tu se on naročito smirivao, uprkos strave od ništavila. Grobovi su počivali u travi, tisovina je rasla u zaklonu crkve, čulo se samo cvrkutanje ptica koje su se njihale na morskom vetru. On bi se tu zaboravio satima, ne uspevajući čak ni da pročita na pločama imena davnih pokojnika, koja su jake kiše sa zapada izbrisale.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 8
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu život