Vilijam Šekspir veoma reljefno i živo prikazuje lik kralja Klaudija. Klaudije je odlučan, lukav, opasan i britke pameti. U svojim govorima pokazuje se kao vešt besednik. Njegovi postupci ukazuju da je čovek od akcije, i vešt strateg koji se lako i brzo prilagođava. Pohlepan Klaudije ubija svog brata kako bi se domogao veće moći. Nakon toga, on ženi kraljicu Gertrudu, udovicu svog pokojnog brata.

Klaudije polako postaje svestan zločina i duboko pati zbog toga. Prvi nagoveštaj da ga muči savest on daje još pre nego što uviđa da postoji opasnost da se njegov zločin otkrije. Već u prvoj sceni otkriva da mu Polonijeve reči o "izrazu pobožnom" koji lažno prikazuje i "samog đavola" šibaju savest i pominje "teret teški" svog zlodela. Monolog upotpunjuje i sliku o njegovim osećanjima gde se otkriva da je izvršio zločin i zbog toga da bi zadobio Gertrudu. U iskrenoj žalosti za Polonijem, u tome koliko je potresen kada vidi poludelu Ofeliju, u prisebnosti pri suočavanju sa Laertom ogleda se njegova duboka patnja.

Na početku drame stiče se utisak da Klaudije iskreno želi da bude u dobrim odnosima sa Hamletom zbog svoje bezbednosti, mira u državi i iz ljubavi prema njegovoj majci. Takav odnos Hamlet ne može da prihvati, jer ne prihvata ni Klaudija, ni kao muža svoje majke, a naročito kasnije, kada otkriva da je on ubica njegovog oca. Klaudije primećuje promene u Hamletovom ponašanju i u početku nastoji da sazna zbog čega je do njih došlo.

Da bi dokazao da je Klaudije ubio njegovog oca Hamlet na dvoru upriličuje predstavu Ubistvo Goncaga čiji sadržaj nalikuje na ubistvo Hamletovog oca. Klaudije ne može da izdrži očiglednu aluziju na njegov zločin i pekida predstavu, a Hamletu to služi kao dokaz da su reči duha njegovog oca bile istinite. Klaudije tek tada postaje svestan promena u Hamletovom ponašanju. On zapaža da Hamletov govor ne liči na ludost i da se iza toga krije velika opasnost, i šalje ga brodom u Englesku uz tajni nalog da ga tamo smaknu. Ofelija poludi od boli za ocem, ali i zbog Hamletove sudbine.

Klaudije je moćan i dostojan protivnik Hamleta. Tokom cele borbe Klaudije zadržava kraljevsko dostojanstvo i zadivljujuću pribranost duha i u izvanredno teškim trenucima, kao na predstavi Ubistvo Goncaga ili kada pobunjenička rulja provaljuje u njegov dvor. Na kraju staza zločina sa koje više ne može da skrene dovodi Klaudija do sve veće duhovne utrnulosti: on prima vest o Ofelijinoj smrti bez ijedne reči i propušta trenutak da spase Gertrudu. Svoj zločin plaća svojom smrću kada ga Hamlet pronalazi i uklanja kao izdajnika kraljevskog dvora.