Pošto je umrla Beatriče, žena koja ga je vodila ka ljubavi prema nebeskim stvarima Dante se gubi u velikoj mračnoj šumi, simbolu neznanja i zablude. On dugo luta šumom, izlazi iz nje, ali na putu prema vrhu brega javljaju se prepreke u vidu pantera (simbola pohote i požude), lava (simbola oholosti) i vučice (simbola pohlepe). Tu sreće svoj književni uzor, rimskog pesnika Vergilija, koji simboliše razum, a koga je Beatriče poslala da mu pomogne da savlada prepreke.
Dante sa Vergilijem silazi u pakao, veliku provaliju čiji ulaz je blizu Jerusalima. Na vratima pakla stoji natpis: Vi što ulazite - ostavite svaku nadu! Provalija pakla je u obliku levka sa užim delom u središtu Zemlje. Njegove ivice imaju urezane ogromne horizontalne stepenice i formiraju devet krugova pakla na kojima se kažnjavaju razni gresi. Idući ka središtu Zemlje, krugovi pakla su sve uži i protežu se do njenog središta, u kome je Lucifer. Njihove obale, koje su se obrušile zbog zemljotresa koji je pratio smrt Isusa Hrista, omogućavaju silazak iz jednog kruga u drugi.
Pakao se sastoji od devet krugova. U svakom krugu se nalaze duše grešnika koje su raspoređene po težini greha. Što su gresi teži to su krugovi niži i uži. Raspored kažnjenih grešnika je određen logički precizno i svako je večno kažnjen u krugu koji odgovara najtežem poroku među onima koje je imao. U svaki krug Dante smešta po neku ličnost iz svog života i iz istorije za koju je smatrao da treba tamo da se nađe.
U prvom krugu, Limbu nalaze se duše nekrštenih koje su osuđene na fizičke i duhovne muke. Njih ujedaju pčele i insekti. One čeznu za odlaskom u raj, a znaju da se to ne može dogoditi. U njemu se nalaze deca i antičke ličnosti koje su se rodile pre stvaranja hrišćanstva; Homer, Ovidije, Vergilije.
U drugom krugu nalaze se duše ljubavnika, kojima vitla paklena oluja. Čuva ga Minos, koji i razvrstava teže grešnike. Tu se nalaze grešni ljubavnici: Kleopatra, lepa Jelena, Paris, Tristan ali i dvoje običnih ljudi Paolo i Frančeska. U ovom krugu Dante razgovara sa Frančeskom i Paolom, ljubavnicima iz Ravene.
U trećem krugu se muče duše proždrljivaca i pijanica. Dok leže po blatu njih šiba kiša i sneg, a Kerber, mitski čuvar Hada, ih rasčetvoruje.
U četvrtom krugu su duše rasipnika i škrtica. Oni prsima guraju teške terete, a čuva ih Pluton.
U petom krugu su ljutite duše, koje su zagnjurene pri vrhu, a lenje duše se dave pri dnu. Čuva ih Flegija.
U šestom krugu nalaze se prevaranti i oni koji nisu verovali u besmrtnost duše. Oni su zakopani u vatrenim grobovima. Tu Dante priča sa Farinatom i Kavalkantiem.
Sedmi krug je podeljen na tri pojasa. U prvom pojasu su nasilnici protiv ljudi i imovine koje njihovi čuvari kentauri, dok su uronjeni u Flagetont, reku od vruće krvi, gađaju strelicama. U drugom pojasu su nasilnici protiv sebe samih. Samoubice, koji su pretvoreni u otrovno granje, i rasipnici, koji gonjeni Harpijama trče kroz šume samoubica. U trećem pojasu na užarenom pesku nalaze se nasilnici protiv Boga. Oni leže nepokretni, protiv prirode, moraju trčati i protiv rada, moraju sedeti. Tu Dante sreće Bruneta Latinija, protivnika prirode, njegovog učitelja i uglednog književnika koji mu proriče da će biti prognan iz Firence.
Osmi krug Metabolge ili zle jaruge, kako se još zove, sadrži deset rovova. U prvom rovu su zavodnici žena koje bičuju đavoli, u drugom laskavci zaronjeni u ljudsku nečistoću. U trećem rovu su simonisti - ljudi koji su prodavali ili kupovali crkvene časti, naglavce zabodeni u šuplju stenu. Tamo Dante sreće Papu Nikolu III. U četvrtom rovu su vračevi i lažni proroci, koji hodaju unazad, glave okrenute naopako. U petom krugu su podmitljivci i varalice, zagnjureni u vrelu smolu, a čuvaju ih vragovi. U šestom rovu su licemeri, prisiljeni da hodaju pod debelim pozlaćenim kabanicama. U sedmom rovu su lopovi koji trče progonjeni od otrovnih zmija. U osmom rovu su podli savetnici, a među njima Dante sreće Odiseja, koji mu opisuje svoje zadnje putovanje. U devetom rovu su sejači nesloge, koje vrag ranjava mačem, a u desetom su falsifikatori, kažnjeni strašnim bolestima.
U deveti krug Dantea i Vergilija prenosi div Antej. U njemu su izdajnici koji su podeljeni u četiri zone: Kain - zona izdajica rođaka, Antenori - zona izdajica domovine ili stranke, Tolomeja - zona izdajica gostiju, Guideka - zona izdajica svojih dobročinitelja. Na dnu ovog kruga, u centru pakla nalazi se Lucifer, koji je do pola zaronjen u led. On ima troja usta, tri glave, a ispod svake po par ogromnih krila kojima stvara hladan vetar. U ustima su mu Juda, Brut i Kasije.
Dante Aligijeri sagledava misteriju bola, govori o varljivosti zemaljske slave, žigoše svoje političke protivnike i iznosi sa izvanrednom sugestivnošću tragiku, prkos, strast. Razmeštajući grešnike prema prirodi i težini njihovog greha, on daje upečatljive slike muka u paklu. Pakao prikazuje kao žalosnu dolinu, "loco selvaggio", pravi ponor i prazninu u svemiru u kojima se ogleda sva dubina ljudskog očajanja, osećaj promašenosti i ništavila.
Prolazak kroz krugove pakla i sagledavanje najmračnijih slika je veoma upečatljivo i navodi na vlastito preispitivanje. Našavši se u tami, čovek razmišlja o svojoj prošlosti i budućnosti, ali i o postojećem društvu i svetu uopšte. Nijedan od grehova o kojima Dante Aligijeri govori u Paklu nije iskorenjen, ali su ovom nizu pridodati i novi.
