Edgar Alan Po u poemi Gavran govori o gubitku svoje ljubavi, Lenore. Kontrast olujne noći i mira koji vlada u prostoriji u kojoj se nalazi pesnik, a posebno pojava i neobično ponašanje ptice simbola - gavrana boje poemu misticizmom.
Poema Gavran počinje prisećanjem pesnika na jednu davnu, setnu decembarsku noć, kada je polu-pospan sedeći za stolom proučavao stare, neobične spise. Nadao se da će tako iz svog srca odagnati tugu zbog gubitka ljubavi svog života, deve besprekorne lepote, kojoj su anđeli dali ime Lenora. Prvi zvuci muklih udaraca po vratima rađaju u njemu strah. On sluti povratak svoje izgubljene ljubavi i javlja mu se čudna pomisao da se upravo njen duh nalazi pred vratima, što je naznačeno njegovim upućenim šapatom "Lenora" u mračnom hodniku. On oseća strah kada ga posećuje misteriozni gavran koji sleće na mermerno poprsje boginje Atine izvan njegovog dohvata, čime se jasno ističe kontrast crno-belo, ali i njegova slutnja da će svetlost razuma, mudrosti koju simboliše boginja progutati crnilo noći.
Pesnik naglašava hadsko poreklo gavrana, a time i njegovih zlokobnih namera. Upoređuje ga sa zloduhom, što sniva, spava i sluti "Otići će i on kao nade što me ostaviše". Pa ipak, iznova mu postavlja pitanja o njegovoj izgubljenoj ljubavi. Moli ga: "Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovde zbriše!" On se uvek nada da će dobiti pozitivniji odgovor, ali odgovori gavrana su uvek isti - nikad više. Refrenom nikad više, gavran pojačava sećanja pesnika i grli ih da nikada ne odu.
Edgar Alan Po tek u poslednjoj strofi poeme ukazuje da je gavran zapravo simbol tugujućeg. Gavran je simbol tuge za izgubljenom dragom osobom, ali je i simbol prisećanja na umrlu, zauvek otišlu ljubljenu devojku koje ne nestaje i ne prestaje.
Poema Gavran je arhetip pesama Edgara Alana Poa koje su prožete melanholijom, naracijom i filozofijom, a čiji je središnji motiv neprežaljeni gubitak voljene osobe i neugasiva bol koju nanosi nemilosrdni protok vremena. Njegova dela su uticala na pojavu simbolizma u Francuskoj. Čuveni pesnik Šarl Bodler i njegovi sledbenici će preuzeti, pre svega simbolično značenje poeme Gavran u kojoj ptica gavran postaje simbol večnog i tragičnog pamćenja.
