On se nagnuo kroz prozor i otrgao je. Zatim je uzeo kapu i otrčao profesoru, držeći ružu u ruci.
Profesorova ćerka sedela je pred vratima i namotavala plavu svilu na kalem. Pored njenih nogu ležao je jedan mali pas.
- Obećali ste da ćete sa mnom igrati ako vam donesem crvenu ružu! povikao je Student. - Evo najcrvenije ruže na svetu. Prikačite je večeras bliže srcu i kad budemo igrali ona će vam pričati koliko vas volim.
Ali devojka se namrgodila.
- Bojim se da ruža neće pristajati uz moju toaletu - odgovorila je. - A pored toga maršalov nećak poslao mi je prave dragocenosti. Svakome je jasno da su dragocenosti skupocenije od cveća.
- Kunem vam se da ste vrlo nezahvalni - rekao je od svega srca Student i bacio ružu na ulicu.
Ruža je pala na kolovoz i točak taljiga je zgnječi.
- Nezahvalna! - ponovila je devojka. - Moram vam reći da ste velik prostak. I zatim, ko ste u stvari vi? Samo student. Ne verujem da možete nabaviti sebi onakve srebrne ukrase za cipele kakve ima maršalov nećak.
Ona je ustala iz naslonjače i ušla u kuću.
- Kakva je glupost ta ljubav - govorio je sebi Student vraćajući se svojoj kući. - Od nje nema ni upola koristi koliko od logike, jer ona ništa ne dokazuje već jednako govori o onome što se nikada ne zbude, i nateruje da se veruje u ono što u stvari ne postoji. Zaista, ljubav je vrlo nepraktična, a kako je u ovom veku praktičnost - sve, bolje je da se vratim filosofiji i da proučavam metafiziku.
I on se vratio u svoju sobu, izvukao debelu, prašnjivu knjigu i stao da čita.
Iz bajke Slavuj i ruža
