Iskusni ratnik i megdandžija, aga od Ribnika poziva ostarelog proslavljenog uskoka, Đurđa Senkovića na megdan. On mu postavlja ponižavajuće uslove: "... ako l', Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek ja znadem da si mi pokoran", što je u prirodi posla - ženska rabota. Njegov šesnaestogodišnji sin, Ivo, želi da ga zameni na megdanu, iako nije vešt i nema iskustva. U liku Ive su oličene nejake mlade generacije, koje su pre vremena morale da se prihvate oružja i nastave borbu sa neprijateljem.

Zabrinut za svog sina, stari Đurađ Senković pokušava da ga odgovori od borbe, da ga uplaši i pokoleba. Zato mu dočarava sliku izgleda strašnog age od Ribnika. Međutim, za mladog Ivu strašno agino ruho, veliki konj i koplje optočeno vukovom kožom su bile samo obične, mrtve stvari. On je - kaže ova pesma - mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija. Shvatajući da je njegov sin veoma mlad, nerazuman i nepromišljen, Đurađ mu daje savete kako da se odnosi prema agi na megdanu. On ga ispraća sa strepnjom i tugom, ali i sa blagoslovom na megdan.

Ivo Senković pun mladalačkog zanosa i nesvestan opasnosti izlazi na megdan agi od Ribnika. On je ponosan, i zato prkosno odbija poziv na mir i predaju, i izaziva agu. Predaja je za njega bila ponižavajuća, i odbija čak i prednost koju mu aga daje. U trenutku kada je osetio nadmoćnost nad protivnikom, mladi Ivo se ponaša nepromišljeno, i dovodi sebe u skoro bezizlazan položaj. Kada veliki aga beži sa megdana, Ivo trči za njim pokušavajući da ga živog uhvati. Nije zadrhtao od straha, i uspeva da sabljom poseče aginog konja, obori agu na zemlju i ubije ga. I kada je pobedio, nadmudrio dva pašina sina i glavu protivnika stavio u zobnicu, on opet želi da se šali. U Turčinovom odelu kreće ka domu, gde ga očekuje brižni otac. Tu nastaje vrhunac zapleta. U strahu za život svog jedinca, Đurađ u preobučenom konjaniku ne prepoznaje sina, pa u bolu i mržnji polazi da se osveti. Tek kada je video da će poginuti, Ivo baca iz zobnice aginu glavu i tako uspeva da se u poslednjem trenutku otkrije svom ocu.

Narodni pesnik, razvijajući radnju u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika, je uneo mnogo neočekivanih situacija i obrta. Od početka do kraja pesme nižu se veoma žive i uzbudljive situacije. U liku Ive Senkovića predstavio je mladost kroz vekove, koja je dorastala do konja i do bojna koplja - za neprestanu borbu.