Hans Kristijan Andersen je bio neobičan dečak. Iako je njegov otac bio siromašan obućar imao je elementarno obrazovanje, i čitao mu je i pričao razne priče, a najviše bajke. Stara dobrodušna učiteljica ga je naučila da čita. Maštao je o slavi i neprestano ju je sebi dočaravao, a susedi su često govorili: "Lud je baš kao i njegov deda."
Kada je Andersen imao jedanaest godina umire mu otac. Majka je morala da radi kao pralja, a njegov siromašan život se pretvara u bedu. Dok je majka bila na poslu pokušavao je da sastavlja pesme, priče, komedije i predstavljao ih je drugoj deci u svom malom lutkarskom pozorištu.
Majka je želela da joj sin ide na krojački zanat, ali je Andersen kao četrnaestogodišnji dečak, verujući u svoju srećnu zvezdu, rešio da ode u Kopenhagen, da bi završio Umetničku školu sa baletom i pevanjem. Kada ga je majka upitala šta će i kako će on onde, odgovorio joj je da je čitao o mnogim velikim ljudima koji su u početku bili siromašni pa su se kroz mnoga zla probili do slave.
Andersen je imao ušteđenih samo trinaest talira i sa tim je krenuo na put. U Kopenhagenu je živeo u bednom potkrovlju, a iz Umetničke škole je ubrzo otpušten, kao potpuno netalentovan. Ipak, njegov mecena, direktor Kraljevskog pozorišta Jonas Kolin, za koga je radio dok se školovao, omogućio mu je da se besplatno školuje. On završava srednju školu, a zatim i studije u dvadeset i četvrtoj godini. Pošto je napisao dva-tri rada u šaljivom ili ironičnom stilu dobija stipendiju za putovanje. Otada često i mnogo putuje i dolazi u dodir sa slavnim i uticajnim ljudima.
1829. godine Andersen objavljuje svoje prvo uspešno delo Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera. Ali tek je roman Improvizator, koji je napisao nakon putovanja po Italiji, u kojem bogatim bojama slika italijanski narodni život izazvao veliko divljenje i doneo svetsku slavu. Te godine objavljuje i prve bajke koje u početku ostaju nezapažene. Mnogi njegovi igrokazi su doživeli veliki uspeh, a neke njegove pesme se i danas čitaju. Međutim, ono najbolje što je napisao, i zbog čega je stekao svetsku slavu su njegove bajke ili priče. U početku su njegove bajke ili priče bile živa i dopadljiva prepričavanja onoga što je čuo u detinjstvu, a kasnije ih je i sam stvarao. U njima se fantastično, legendarno i mitsko spaja sa neposrednim, stvarnim svetom. Pisane su isto toliko za odrasle koliko i za decu.
Hans Kristijan Andersen je putovao po Danskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i zemljama Azije i Afrike, i sve vreme stvarao nova dela. Verovao je u svoju srećnu zvezdu kao što veruju junaci bajki, i bio uporan kao što su oni uporni. Još za života doživeo je slavu, dobio mnoga priznanja. Bio je počasni profesor i građanin svog rodnog grada Odenzea. Prisustvovao je sednici odbora koji je odlučivao o statui koju su podizali u Kopenhagenu da bi ovekovečili uspomenu na njega. Umro je 4. avgusta 1875. godine, u Kopenhagenu.
