Dekameron se sastoji od sto novela koje se nižu po određenom, dobro promišljenom, organizovanom redu. Povezuje ih priča koja služi za uvod u knjigu i koja čini osnovu njene kompozicije. Pripovedači pojedinih novela su učesnici uvodne priče koja daje zajednički okvir celini.
Dekameron počinje opisom firentinske kuge 1348. godine. Mračan, tragičan kolorit toga opisa je efektan kontrast veselom, optimističkom raspoloženju celoga dela. Sedam devojaka i tri mladića odlazi iz grada kojim vlada kuga u jednu vilu u firentinskoj okolini. Tu provode vreme u šetnjama, igrama, plesu i pričanju novela. Svaki dan se priča po deset novela (toliko ima članova društva), a u vili ostaju deset dana. Otud i ime Dekameron (slobodna grčka složenica, koja znači "deset dana"). Pripovedači zaboravljaju kugu, bezbrižno prolaze pored užasne smrti. U tome se živo ispoljava optimizam renesanse.
Bokačo je u Dekameronu obrađivao poznate sižee, ponekad vrlo stare. Izvori novela su francuski fablioi, srednjovekovni romani, antičke i istočne legende, srednjovekovne hronike, priče, novele pređašnjih novelista, aktuelne anegdote. Bokačo se pozajmljenim sižeima koristio veoma slobodno, menjajući situacije, unoseći nove crte, iz osnova preinačujući celu pripovetku.
U svojim novelama Bokačo slika mnoštvo događaja, lica, motiva, situacija. On daje čitavu galeriju ličnosti uzetih iz raznih slojeva društva toga doba, sa živim crtama koje su tipične za njih. Novele obogaćuje mnoštvom ličnih zapažanja i utisaka, produbljuje ideje i osećanja svojih ličnosti. Vrlo vešto spaja život i romantiku, komičnost svakidašnjeg života i tragičnost jakih strasti.
Pripovedači Dekamerona propraćuju svoje novele moralnim sentencijama, koje proizilaze iz njegovih priča. To daje noveli nov idejno-umetnički kvalitet. Tako, osma novela desetog dana treba da dokaže snagu istinskog prijateljstva, peta novela prvog dana treba da ilustruje značaj brzog i srećnog odgovora.
Najveći značaj Dekamerona je u tome što je Đovani Bokačo njime razbio okove srednjovekovnih predrasuda, i dotadašnjih shvatanja književnosti, i neposredno otkrio umetničku istinitu sliku života. U ovom delu je stvorio klasičan tip italijanske novele, koju su posle razradili njegovi mnogobrojni sledbenici.
