Artnit

Nedelja, 27 Avgust 2023 15:57

Marina Cvetajeva - Borisu Pasternaku Istaknut

Dizajn korica knjige Duše počinju da vide Dizajn korica knjige Duše počinju da vide

“Šta bismo ti i ja činili u životu?“ (kao nenastanjeno ostrvo! na ostrvu - znam). - “Otišli bismo kod Rilkea.“ A ja ću ti reći: Rilke je preopterećen, njemu ništa i niko nije potreban, naročito snaga, koja uvek odvlači: udaljuje. Rilke je asketa. Geteu je u starosti bio potreban samo Ekerman (njegova potreba za drugim Faustom i uši što zapisuju). Rilke je prerastao Ekermana, njemu između Boga i “drugog Fausta“ nije potreban posrednik. On je stariji od Getea i realniji. Kao da me zapahnjuje njegova posednička hladnoća, u njegov posed sam namerno i unapred uključena.

Ja nemam šta da mu dam, sve mi je uzeto. Da, da, bez obzira na vatrenost pisama, na besprekornost sluha, i pažljivo slušanje - ja mu nisam potrebna, i ti mu nisi potreban. On je stariji od naših prijatelja. Taj susret je za mene velika ozleda, udarac u srce, da. Tim pre što je on u pravu (ne njegova hladnoća! božanstvo koje se u njemu brani!), ja sam u svojim najboljim, najuzvišenijim, najjačim, najodsudnijim trenucima - ista takva. I možda sam baš zbog toga, spasavajući sebe (odbrambeno božanstvo u meni!), tri godine išla uporedo sa njim, nemajući Getea, bila Ekerman, i više od toga - S. Volkonskog! I tako sam uvek želela da u svakom, u bilo kom - ne postojim.

Života celog želeo sam da budem kao svi,

Al' svet, u svoj lepoti svojoj

Slušao nije cmizdrenje moje

I želeo da bude - kao ja.

Čak i bez navodnica. Te stihove sam zapamtila prema rečima L. M. Erenburg još u proleće 1925. godine. I tako su mi dragi. Jer stoleće je mogućnost da se popravi svet.

Da! Da li je stigao Erenburg? Da li je doneo? Šaljem ti još jednu svesku, za pesme. Danas je kod nas prvi tihookeanski dan: ni daška vetrića. (Mogu li da pišem ovakva pisma?)

Nedavno sam imala čaroban dan, čitav posvećen tebi. Nismo se rastajali do kasno u noć. Ne veruj “hladnoći“. Između tebe i mene duva promaja.

Šalji Šmita. U Pragu me je posetio njegov sin i za njega je bila tragedija dodavanje “Očakovskog“. Divan dečko, liči na oca. Sećam ga se 1905. godine u Jalti na pristaništu. Budi mi zdrav. Grlim te, rođeni.

M.

Iz knjige Pisma leta 1926.

 

Pročitano 955 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Marina Cvetajeva - Borisu Pasternaku