Sva sreća što sam osećajan čovek i što nemam karakter. Ja sam drag, jedini čovek u široj okolini koji priznaje da nema karakter. Na fakultetu mi je sve u redu, jer u principu dižem ruku tek onda kada je treba dizati, tapšem tamo gde treba tapšati, hvalim gde treba hvaliti i tajim ono što treba tajiti. Moji nadređeni uopšte ne mogu da mi zamere što volim oštro piće, jer od vina, nažalost, imam žgaravicu. U toj meri nemam karakter da me se pribojavaju. Plaše me se čak i kada im u nedelju dođem u goste. Ko zna, misle oni u svojim glavama, kojim povodom ta pijandura dolazi ovamo, ko zna s kim je sve taj alkoholičar povezan. To su uglavnom egoisti, zatvoreni u stege porodica, znam ih dobro, jer ih posećujem samo iz eksperimentalnih razloga. S namerom izučavanja pratim čime će se poslužiti da bi me izbacili iz stana.
Iz romana Nenapisani roman
