Artnit

Sreda, 22 Maj 2013 19:37

Ivo Andrić - "Sutra" Istaknut

To glasno i raspevano "Sutra!" diglo se sa mog kamenog sedišta i prenelo odjednom daleko, do drugog, davnašnjeg i šapatom kazanog "Sutra!". I ne samo do njega. Sva mi je mladost, čini mi se, bila puna toga zvuka. Pred našim pustim i jednoličnim "danas" stalno su bila zatvorena vrata na kojima je pisalo "sutra".

A nije nas još ni nausnica bila ogarila kad su nam naši stariji i naši nastavnici stali da govore o važnosti i veličini onog što nas očekuje - sutra. A govorili su to tako mrko i ozbiljno i, ne znam zašto, sa gorčinom i pretnjom u glasu, da smo se na kraju više plašili tih njihovih obećanja, nego što smo im se radovali. Zbog toga slavnog i velikog "sutra" tražili su strogo od nas da budemo vredni i poslušni, strpljivi i krotki. "Jer, danas-sutra, vi ćete stupiti u život, a život..." "Danas-sutra trebaće vam sve to." "Danas-sutra vi ćete stati na svoje noge" I sve tako. Pa tako je otprilike i bilo kad smo "stupili" u taj život. Sve tako nekako: danas-sutra! Laža i paralaža! Ni danas ni sutra! Ništa od tog unapred zamišljenog i udžbenicima i katihizisom garantovanog života. A stvarni život dokopao te tako da si i zaboravio da imaš noge, i da nisi imao gde da staneš. Slagalo "danas" a izneverilo "sutra". Ništa od svega toga! Nego svojom krvlju i svojim mozgom, svojim rukama trebalo je sve iznova stvarati, i "danas" i "sutra", sve skupa plaćati svojim naporima, lutanjima, strahovanjima i stidovima, da bi se nešto malo prava puta i svetla vidika najposle sagledalo, da bi prevaren, iskušavan i namučen čovek našao bar toliko dostojanstva, mira i slobode da može da predahne i da se, kao na oazi u bezimenoj pustinji vremena, malo odmori na onoj crtici koja vezuje i deli to nekadašnje roditeljsko i vaspitačko "danas-sutra". Trebalo je sve ispite ponovo polagati, raditi ono za što te nisu spremili i znati ono čemu te nisu učili, trebalo je krvavo braniti od sebe i od drugih svoje "danas", izvojevati svako svoje neizvesno "sutra", da bi se koliko-toliko živelo kao čovek među ljudima.

To mi je, valjda, za ceo život zagorčalo tu reč sa dva lica i njenu lažiigru: danas-sutra.

Ali kako da se čovek odbrani od takvih reči koje su za nas zauvek sagorele i potamnele, kojih smo se davno oslobodili, a koje mogu i danas da nam, bar za nekoliko trenutaka, zamrače i najsvetliji dan, kad ih ovako slučajno čujemo?

Iz pripovetke Na stadionu

Pročitano 3775 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Ivo Andrić - "Sutra"