Mnogobrojna istraživanja istoričara, arheologa i lingvista ukazuju da se u sadržaju Ilijade i Odiseje krije neki izuzetno značajan istorijski događaj. Pesnička mašta je taj događaj vremenom dograđivala, kitila i menjala da je teško dokučiti pravu istorijsku istinu. Poznato je i da su Grci, baš u vreme o kome govori Ilijada, osvajali kolonije u Maloj Aziji. Osim toga, Trojanski rat je i u dubokoj prošlosti smatran za istorijsku činjenicu. Bogata Troja (ili Ilij) morala je privlačiti pažnju bogatih i moćnih Ahejaca. Drugo je pitanje da li je uzrok bila baš otmica kraljeve žene.

Prema grčkoj legendi, Paris, sin trojanskog kralja Prijama, oteo je prevarom lepu Jelenu, ženu spartanskog kralja Menelaja i odveo je u Troju. Uvređeni Spartanci su u savezu sa ostalim grčkim državicama, otpočeli rat protiv Trojanaca, koji je trajao punih deset godina. Iako su bili znatno nadmoćniji, Grci su dugo i uzaludno opsedali Troju, da bi na kraju, uspeli da je osvoje lukavstvom. Naime, lukavi grčki junak Odisej smislio je plan: Grci će napraviti velikog drvenog konja i ostaviti ga pred zidinama Troje, pošto će se prethodno u njega sakriti nekoliko vojnika, a onda će se povući i otploviti. Trojanci će, ne sluteći lukavstvo, otvoriti gradske kapije i ugurati drvenog konja ne očekujući opasnost. Odisejev plan je uspeo. Pošto su uvukli drvenog konja u grad, Trojanci se predaju veselju u čast pobede nad Ahejcima. Za to vreme skriveni ahejski ratnici izlaze iz konja, otvaraju gradske kapije kroz koje pokulja ogromna grčka vojska koja pljačka i spaljuje Troju. Ahejci su se posle pobede vratili sa ogromnim ratnim plenom u domovinu. Ali, mudri i lukavi Odisej nije imao sreće. On je deset godina lutao po morima dok nije najzad stigao u svoju kraljevinu Itaku.

Iz ove legende Homer je izabrao samo neke detalje. Tako Ilijada opeva događaje koji su se desili poslednje godine trojanskog rata, a Odiseja samo povratak i osvetu Odiseja nad obesnim prosiocima njegove žene Penelope.

Epovi Ilijada i Odiseja ostavili su neizbrisiv trag u književnosti i umetnosti. Postavši uzor epske poezije najjači uticaj su izvršili na grčku književnost kasnijih vekova, a zatim i na rimsku.