U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
ko olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
šume, šume čudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim
ko potonji čovek. Zemljom, prema meni,
leži moja senka. Ja se noćas bojim
sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
