Odštampajte ovu stranicu
Sreda, 15 Maj 2013 21:21

Alberto Moravija - Moj život se mogao uporediti sa vrtlogom koji ne prestaje da se okreće Istaknut

Anri Edmond Kros - Brodolom Anri Edmond Kros - Brodolom

Važio sam za čoveka koji je prilično zašao u godine, pa može da živi dokono, koristeći se tom svojom dokolicom da bi shvatio različite vrste umetnosti i u njima uživao. Dopuštam da je takvo mišljenje, bar prema onome kakvim sam se predstavljao u društvu, bilo uglavnom tačno. Ali, u stvari, kad bih ostao sam, daleko od toga da sam bio esteta: bio sam čovek izmučen morom, uvek na ivici očajanja.

Među Poovim delima nalazi se jedna novela kojom dobro može da se predstavi moje ondašnje duševno stanje: to je ona novela u kojoj se opisuje doživljaj jednog ribara koga je vlastiti čamac odvukao u vrtlog. On se u svojoj barci okretao oko bezdana, a zajedno s njim, iznad njega, pored njega i ispod njega, okretala se masa olupina - ostaci prethodnih brodolomnika. Ribar je bio svestan toga, da se vrteći se tako, sve više približava dnu vrtloga gde ga čeka smrt i znao je odakle potiču one olupine. Moj život se mogao uporediti sa vrtlogom koji ne prestaje da se okreće. I ja sam bio uhvaćen u mračni levak kovitlaca, a iznad mene, ispod mene i pored mene i sve one stvari koje sam voleo. Stvari koje su, po mišljenju drugih, sačinjavale sastavni deo mog života, a koje sam ja, naprotiv, video kako zajedno sa mnom doživljavaju brodolom. Osećao sam da se okrećem u krug sa svim onim što je na ovome svetu stvoreno, ni jednoga trenutka ne prestajući da nazirem mračno dno vrtloga, na kome je i mene i sve ostale olupine očekivao neizbežni kraj. Bilo je trenutaka kad mi se činilo da se vir sužavao, smirivao, sporije vrteo i vraćao me na mirnu površinu svakidašnjice, ali je bilo i takvih kad se vrteo brže, postajao dublji i ja sam tada, zahvaćen njim, tonuo sve dublje, a sa mnom su u njega tonula i sva dela i razlozi ljudski, pa sam bezmalo želeo da me zauvek proguta. U mladosti su takve krize bile česte i mogu da kažem kako nije bilo dana između moje dvadesete i tridesete godine kad nisam pomišljao na samoubistvo. Razume se, nisam želeo da se doista ubijem (jer bih se u tom slučaju zaista ubio), ali je opsesija samoubistva ipak bila osnovna boja mog unutrašnjeg vidika.

Iz pripovetke Bračna ljubav

Pročitano 1220 puta Poslednji put izmenjeno Subota, 08 Februar 2020 11:38
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci