Artnit

Ponedeljak, 24 Avgust 2020 10:31

Dobrica Erić - Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo Istaknut

Frederik Makubin - Idila u žbunu Frederik Makubin - Idila u žbunu

Gledao sam je preko strnova i kukuruza kao najdražu sliku, kao ikonu koja se ukazivala i oživljavala u četvrtastom okviru prozora samo na zvuk mog sviralčeta, kroz koje sam izgovarao reči jedino njoj razumljive:

“Božurka, dobar dan! Ti znaš kome sam ja prvo rekao onu reč i sama si mi priznala koliko ona vredi kad se prvi put kaže. Ti si sad moja devojka, moja nevesta, moja ženica! Ti si moja nedelja, jer nedelja ima sedam dana a tvoje ime sedam slova: B ponedeljak, O utorak, Ž sreda, U četvrtak, R petak, K subota i A nedelja. Ta slova ja sam već ispisao po stablima drveća i samo nas dvoje znamo šta ona znače. Ja tebe mnogo volim i nisam više mali čim te toliko volim. Ja sam veliki onoliko koliko tebe volim, a volim te više nego sviralče u koje sviram, više nego krušku na kojoj stojim, više nego ovo sekirče za pojasom, više nego reku i šumu, više nego sve tice i sva stada u Kalipolju, više nego celo Kalipolje, pa ti sad vidi koliki sam! Veći sam od svih mojih vršnjaka, veći sam i od odraslih ljudi, veći sam, čak, i od drveća! Ako i ti mene budeš volela kao ja tebe, ili bar pola od toga, onda ću da porastem još veći i voleću te još više. Porašću do neba i biću najveći i najjači u Kalipolju, i neću više biti tvoj mali veliki mužić, već tvoj pravi veliki muž! Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo. Ja sam porastao više za ovih trinaest dana nego za onih trinaest godina... i zato požuri te namiri posao kod kuće i dođi čim grane veče, jer - što god sam veći, sve manje mogu bez tebe!“

Iz pripovetke Doba duleka

 

Pročitano 129 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Dobrica Erić - Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo