Drva, gola i uplakana,
žale što svojom bizarnom pompom
moraju da su pogrebna svita,
i što ne mogu junački mreti.
Polje je nemo.
Katkad preleti
jato crnih, prognanih vrana,
ili gavran, il` druga zloslutna ptica;
i Čovek, što se kroz suton skita,
oseti da se u bolnom njegovom srcu
kida po jedna tanka, zlatna žica...
Ponedeljak, 26 Novembar 2018 11:58
Dušan Vasiljev - Suton Istaknut
Isak Levitan - Na polju, suton
Nema su polja preorana,
i sve na njima vene
i strepi u divljem strahu
od Smrti brze, neslućene.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
