Artnit

Subota, 20 April 2013 21:24

Oblak u pantalonama Istaknut

Dizajn korica knjige Oblak u pantalonama Dizajn korica knjige Oblak u pantalonama

Tematski krug poezije ruskog pesnika Vladimira Majakovskog se prostire na opšteljudsku svakodnevnicu koja se ponavlja u svim vremenima. U njegovoj poeziji se gotovo ne oseća granica između ličnog i društvenog. To se naročito dobro vidi u njegovoj poznatoj poemi Oblak u pantalonama.

Vladimir Majakovski je poemu Oblak u pantalonama pisao tokom 1913. i 1914. godine, a završio 1915. godine pod naslovom Trinaesti apostol. Na cenzuri su mu izbacili šest stranica teksta i prvobitni naslov postavivši mu pitanje kako može da spoji liriku sa velikom grubošću. Na to je on odgovorio: "Mogu ja ako hoćete biti Oblak u pantalonama", i demonstrativno je to stavio u naslov. Tako je naslov ove poeme postao kontrastan sa njenom sadržinom. Bez cenzorskih intervencija delo se prvi put pojavilo 1918. godine sa predgovorom Majakovskog u kome on izjavljuje da se Oblak u pantalonama smatra katehizisom savremene umetnosti.

Strukturu Oblaka u pantalonama Vladimir Majakovski je odredio kao tetraptih. Poema se sastoji od četiri dela, pevanja koja se vezuju za četiri njegova pokliča. "Dole vaša ljubav", "Dole vaša umetnost", "Dole vaše društveno uređenje", "Dole vaša religija" - to su četiri pokliča u četiri pevanja poeme. Konkretizacijom ovih pokliča u vremenu i prostoru dotaknute su mnoge teme.

U stvaranju glavnog lika poeme Oblak u pantalonama na Majakovskog su verovatno uticali motivi poezije Emila Verharena, a naročito Volta Vitmana. Glavni lik poeme je Trinaesti apostol, pesnik-glasnik novog društvenog poretka, novog morala, nove lepote, čiji se dolazak ne može osujetiti.

Slika ljubavi koja obuzima celog čoveka je jedna od najkarakterističnijih slika u poemi i uopšte u poeziji. Nesrećna ljubav nije samo kobni lični neuspeh junaka poeme, nego i posledica društvene nejednakosti, večita tragedija klasnog društva. Klasno društvo postavlja mnoge prepreke i zabrane u ljudskim odnosima, pa i u onim koji se određuju samo ličnim osećanjem. U tome je zapravo i jedan od uzroka tragedije glavnog junaka Oblaka u pantalonama.

Uporedo sa pobunom protiv osnova buržoaskog društva, u poemi Oblak u pantalonama izražena je lirika jednog velikog ljudskog srca koje je već umorno od samoće i ispunjeno ljubavnom čežnjom. U njoj je iskazan i odnos Majakovskog prema čoveku uopšte, prema njegovoj sudbini, prema svetu čiji je deo. Takođe, sadržan je i njegov odnos prema umetnosti, prema istoriji i epohi u kojoj je on živeo.

Apostol-pesnik iz poeme u iskušenju postaje običan čovek koga je život izmučio. Surove slike njegove stvarnosti su u snažnom kontrastu sa nežnim, mekim, ličnim tonovima i ljudsko pesničko "ja" "stoji obavijeno plamenovima na lomači nezamišljene ljubavi koja ne sagoreva". Njegova tuga prelazi u jarost protiv onog u čijem su liku usredsređeni zlo i nesreća u životu.

Poema Oblak u pantalonama je lirika progonjene usamljeničke duše, borba za novu estetiku, ali je i jedan poetski politički manifest, deklaracije čovekovih prava. To je i prava revolucionarna poema Vladimira Majakovskog. On je u njoj izrazio svoje ideje i svoja predosećanja revolucionarnog pesnika, glasnika novih borbenih puteva ka ljudskoj sreći ovde, na zemlji, a ne u životu na onom svetu, gde je sreću tražio drevni san nesrećnika koje je prevarila religija.

Pročitano 25406 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 28 April 2019 10:52

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Oblak u pantalonama