U Tihom Donu pesimizam Mihaila Šolohova je jedan od bujnih izvora tragičnog poimanja života. U Tihom Donu nema izlaza. Put koji je u početku širok, pri kraju se sužava, toliko da se i zatvara, i pretvara u bezizlaz.
Pesimizam, koji je utkan u Tihi Don ogleda se u gustom spletu ljudskih sudbina i reljefnom prikazivanju društvenih odnosa. Prividnu životnu radost i vitalnost njegovih junaka prekrivaju jedan duboki, ponekad svesni, a češće nesvesni pesimizam. I život Grigorija Melehova, Natalije i Aksinje je pun bola, i sa samo malo radosti. Mali broj junaka veruje u sreću ili se bori za postojanu sreću, porodičnu i bračnu. Za trajnu sreću se međusobno bore samo Natalija i Aksinja i obe stradaju u toj borbi jedva okusivši mrvice sreće.
U Tihom Donu nad svima se nadvija neizvesnost, smrt. Nema morala kada se živi samo za današnji dan, i zato se grozničavo otimaju zadovoljstva i pri tome odbacuju svi obziri, ruše sve norme. U tom haosu neverstava, silovanja, prevara čista ljubav i vernost su poražene i ismejane. I Aksinja koja beskrajno voli grabi trenutno uživanje. Samo Natalija ostaje besprekorna i čista, živi za porodicu i brani moralna načela. Ali, ona je zato i najnesrećnija i od prvih dana osuđena na patnju i smrt.
Deca su tu da naglase tragediju u Tihom Donu, a ne da otvaraju puteve budućnosti. Glavni junaci ostaju bez poroda: ni Petar i Darja, ni Stepan i Aksinja, ni Miška Koševoj i Dunjaša nemaju dece. Decu imaju samo Grigorije i Natalija. Ali, njihova deca ostaju prvo bez majke, a zatim i bez oca, mada on još nije umro.
U Tihom Donu, skoro sve što vredi strada, gine, nestaje, pati. I pobeđeni i pobednici gube svoje najbolje i ujedinjuje ih patnja i smrt. Nad životom vlada pustoš. Ipak, nekakva tragična pravda se ostvaruje; po načelu: za bol - bol, za krv - krv, za smrt - smrt. Uspostavlja se životna ravnoteža koja počiva na svirepoj i nehumanoj pravdi.
Nesreća, patnja, svirepo umiranje preplavljuju Tihi Don, i zato bučna obećanja o novom rajskom životu zvuče prazno i ne mogu da ublaže utisak opšte nesreće. Od svih komunista u romanu ostao je da živi i da sudbinama upravlja jedino onaj koji je najmanje vredan, Miška Koševoj. Budućnost junaka Tihog Dona, koja će zavisiti od Miške, ne može biti svetla.
