Inspiracija za pesmu Kako Te to ja volim bila je ljubav Elizabete prema Robertu Brauningu koji ju je spasao od očajnog, samotničkog načina života koji je vodila u Londonu, nakon slučajne smrti svog brata kod dominantnog posesivnog oca. Njena jedina uteha bila je poezija i u tome je bila veoma uspešna. Kada je Robert Brauning pročitao njen rad, bio je toliko impresioniran da joj je napisao da želi da se upoznaju. Oni su se zaljubili i uprkos očevom otporu i besu tajno se venčali i pobegli u Italiju 1846. godine.

Pesma Kako Te to ja volim počinje stihom: "Kako Te to ja volim? Dozvoli mi da nabrojim načine." Pesnikinja tako postavlja pitanje koje će voditi celu pesmu i ponavlja nekoliko istih reči na početku narednih rečenica kako bi istraživala različite forme koje ljubav može da ima, kao i mnoge načine na koje ona voli Roberta Brauninga. Ona opisuje svoju ljubav koristeći prostornu metaforu: njena ljubav se prostire do dubina, širina i visina do kojih njena duša može "doći". Istovremeno ona voli svog voljenog "do nivoa svakodnevne najtiše potrebe", slobodno i čisto. Kao da je ljubav prema njemu zauzela mesto religioznog obožavanja. Ona kaže: "Volim Te ljubavlju koja se pričinila izgubljenom sa mojim izgubljenim svecima." Pesma se završava konačnom izjavom nade u poslednji život: "i, ako Gospod tako odluči, Voleću ću Te još i više posle smrti…"