Artnit

Subota, 26 Maj 2018 10:31

Emil Zola - Ti se uvuče u me više nego telo, više nego srce, i ne bi više ništa do samo uspomena Istaknut

Vaj! Tih lepih večeri nema više. Došao je dan kad sam vas morao ostaviti, tebe i polja Provanse. Sećaš li se, lepi moj sne, rekli smo jedno drugom zbogom, jedne jesenje večeri, na obali rečice. Obezlistana drveta činila su horizonte širima i sumornijima: polje se u taj pozni čas, pokriveno suvim lišćem, prostiralo crno, sa velikim i žutim mrljama kao kakav ogroman suknen zastirač. Na nebu su iščezavali poslednji zraci, a sa istoka se pela noć preteći maglom, mračna noć koja je imala da dođe iza nepoznate zore.

Sa mojim životom je bilo kao sa tim jesenjim nebom; zvezda moje mladosti iščezavala, noć godina se pela noseći mi ne znam kakvu budućnost. Osećao sam goruće potrebe stvarnosti, smatrao sam se umornim od sna, umornim od proleća, umornim od tebe, draga moja dušo, koja si umicala mojim zagrljajima i, pred mojim suzama, mogla samo da mi se sa žalošću osmehneš. Naše božanstvene ljubavi bile su sasvim svršene; one su, kao i sve ostale stvari, proživele svoju sezonu. Tada ja, videvši kako ti umireš u meni, dođoh na obalu rečice, u bolešljivo polje, da ti dam poljupce rastanka. Oh! Ljubavna i tužna večeri! Poljubih te, bela moja samrtnice, pokušah poslednji put da ti vratim moćni život tvojih lepih dana. Ne mogoh, jer sam bejah tvoj dželat. Ti se uvuče u me više nego telo, više nego srce, i ne bi više ništa do samo uspomena.

Evo skoro sedam godina kako sam te ostavio. Od dana rastanka, u svojim radostima i svojim tugama, često sam slušao tvoj glas, slatki glas uspomene, koji mi je tražio priče naših večeri u Provansi.

Iz pripovetke Ninoni (zbirka pripovedaka Plavi ogrtač ljubavi)

Pročitano 170 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Emil Zola - Ti se uvuče u me više nego telo, više nego srce, i ne bi više ništa do samo uspomena