Artnit

Utorak, 08 Maj 2018 10:47

Edgar Alan Po - Svuda se život budio kud bismo prošli Istaknut

Bajam Šo - Ilustracija priče Eleonora za londonsko izdanje iz 1909. godine Bajam Šo - Ilustracija priče Eleonora za londonsko izdanje iz 1909. godine

Tu i tamo raslo je neobično drveće, kao čudnovate vizije snova, u bujnom moru trave, i njihova vita stabla nisu rasla pravo, već koso, prema sunčanim zracima, koji su u podne zavirivali u sredinu doline. Kora im je bila naizmenično išarana jasnim sjajem slonove kosti i srebra, i od nje su mekši bili samo obrazi Eleonorini; kad široko blistavo zeleno lišće ne bi uzdrhtalo lagano kada ga povetarac pokrene, mislio bi čovek za ta stabla da su džinovske zmije iz Sirije, koje odaju čast suncu, svom gospodaru.

Ruka u ruci, šetali smo nas dvoje, Eleonora i ja, dolinom, dok se ljubav nije pojavila u našim srcima. I jedne večeri, kada se meni navršilo dvadeset a njoj petnaest godina, sedeli smo ispod zmijolikog drveća zagrljeni i posmatrali svoju sliku u talasima reke spokojstva. Nismo izustili ni reči te prekrasne večeri, ali sledećeg jutra govorili smo veoma malo i veoma drhtavim glasom. Osećali smo da je Eros, bog ljubavi, izronio iz ovih rečnih talasa i probudio u nama vatrene duše naših predaka. Ona strasna i fantastična osobina koja je vekovima odlikovala našu porodicu ponese i nas u svom vrtlogu, i blaženi zanos zavlada u dolini Šarenoga Travnjaka. Sve se izmeni. Neobično, prekrasno, zvezdoliko cveće cvetalo je na drveću na kome pre nikad nije bilo nikakvog ukrasa. Zelenilo travnjaka postade još bujnije i jače; postepeno nestade belih krasuljaka i zameniše ih obilno kao rubin crvene asfodele. Svuda se život budio kud bismo prošli; kao grimiz crveni i visoki flamingo i druge prekrasne ptice hvalisali su se pred nama svojim plamenocrvenim perjem. Zlatne i srebrne ribice jurile su kroz rečne vale; a iz rečnog korita dopirao je lagani žubor vode, koji se pretvarao u božansku melodiju koja je zvučala slađe od harfe Eolove, a samo je glas Eleonorin bio od nje umilniji. Jedan veliki oblak, koji smo dugo posmatrali u oblasti Večernjače, zalazio je polako kupajući se u zlatu i rumenilu za vrhovima planina, pretvarajući njihove mračne magle u veličanstvenu lepotu, i kao da nas je zatvarao sa svih strana u neku čarobnu tamnicu uzvišenosti i slave.

Iz priče Eleonora

Pročitano 531 puta Poslednji put izmenjeno Ponedeljak, 08 April 2019 10:35

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Edgar Alan Po - Svuda se život budio kud bismo prošli