Pesma Stihovi napisani u rano proleće je iz grupe pesama o prirodi. U ovoj pesmi Vilijam Vordsvort poručuje da bi priroda trebalo da bude i učiteljica moralnosti, odnosa među ljudima, što je i misao koja se javlja na više mesta u njegovoj lirici.
U pesmi Stihovi napisani u rano proleće Vilijam Vordsvort opisuje gorko-sladak trenutak, dok sedi u malom gaju i sluša pevanje ptica oko njega, koje u čoveku "tugu pobudit zna". On se divi zimzelenu i jaglacu i svakoj biljci, dok ptice oko njega radosno igraju i "grančice cvetne pozdravljaju slogu". Vedrinu i bezbrižnost prati patnja i tuga. Priroda se povezuje sa dušom pesnika i on se pita šta je čovek sve učinio svome rodu. Posmatrajući oko sebe razigranu prirodu, on uviđa jednostavnost sreće i dobrote, cveće u gaju, ptice kako skakuću u zadovoljstvu, i kao da se pita zašto je kod ljudi drugačije, a ne jednostavno, bezbrižno i lepo.
Nakon četrdeset godina, kada je Vilijam Vordsvort bio pozvan da recituje pesmu Stihovi napisani u rano proleće rekao je: "Zapravo je pesma sastavljena dok sam sedeo pored potoka koji se spušta s grebena, u kojem se nalazi selo Alford u oblasti Alfokdena. To je bilo moje izabrano odmaralište. Potok je padao niz greben kako bi stvorio vodopad značajan za tu zemlju, a preko lokve ispod, palo je drvo jasen ako sam dobro zapamtio, sa koga su visile vertikalne grane u potrazi za svetlom presečene dubokom senkom iznad."
