I zaista, prosvetljavanje ove savesti se izvršava, ali ne dovoljno brzo da ga životinja navikla na zlo, koja je još u njemu, ne navede na još jedan pad. Valžan (sad gospodin Madlen) postao je pošten čovek, bogat i moćan. Od mesta siromašnog pre njegovog dolaska, stvorio je bogatu i skoro civilizovanu opštinu čiji je on predsednik. Načinio je sebi prekrasan plašt uvaženosti; pokriven je i oklopljen dobrim delima. Ali dolazi kobni dan kad saznaje da će neki lažni Valžan, odvratni i luckasti dvojnik, biti osuđen umesto njega. Šta da radi? Da li je sasvim sigurno da mu unutrašnji zakon, Savest, naređuje da, prijavivši se, sam razori tu mukom podignutu slavnu kulu svog novog života. Da li je "svetlost koju svaki čovek rođenjem donosi na ovaj svet" dovoljna da osvetli ovu složenu tamu? Gospodin Madlen pobeđuje, ali posle kakve užasne borbe!-izranja iz te more i ponovo postaje Valžan iz ljubavi prema Istini i Pravdi. Poglavlje u kome je opisano do svih tančina, lagano, analitički, sa svim kolebanjima, svim ogradama, paradoksima, lažnim utehama, očajničkim obmanama, ova rasprava čoveka protiv samog sebe (Bura pod lobanjom) sadrži stranice kojima se zauvek može ponositi ne samo francuska literatura, već i literatura sveukupnog misaonog čovečanstva.

Iz eseja Jadnici Viktora Igoa (Romantična umetnost, Sabrana dela)