Svoje pouzdano životno iskustvo, koje je često sticano u gorkoj životnoj stvarnosti i bezbroj puta provereno, srpski narod je sažimao u jezgrovite izreke, poslovice. Poslovice su mudre izreke koje opstaju u srpskom narodnom jeziku, traju kroz vekove i prenose se kroz generacije. Zbog ovih vrednosti nastala je izreka da su poslovice "buktinje govora".

Izraz poslovica je u današnjem značenju, kod srpskog naroda prvi upotrebio Zaharije Orfelin, pa zatim Dositej Obradović, pa Jovan Mušketirović, da bi ga tek Vuk Stefanović Karadžić ozvaničio.

Vuk Stefanović Karadžić je sakupljao narodne poslovice od početka svoga rada, a kako je i sam rekao, počeo je da ih zapisuje još 1814. godine. O karakteristikama narodnih poslovica Vuk je pisao 1833. godine: "Ne samo što se u narodnim poslovicama nalazi prevelika mudrost, nego one pokazuju i narodni razum i karakter, mloge udaraju i u narodne običaje."

Prvu knjigu Srpskih narodnih poslovica Vuk Stefanović Karadžić objavio je 1835. godine na Cetinju, i posvetio ih je vladici Petru Petroviću Njegošu. 1849. godine objavio je još jedno izdanje ove knjige. U predgovoru Srpskih narodnih poslovica Vuk kaže da u našem narodu nema "imena" za poslovicu, već se upotrebljavala u smislu "štono ima riječ" "štono stari vele" ili "štono babe kažu".

Za Vuka Stefanovića Karadžića poslovica nije bila samo izreka. On je mislio da svaka poslovica ima priču, pa je pod naslovom poslovice donosio kratke priče, nekada šaljive, a nekada anegdote ili basne. Njegova poslovica je bila priča o nekom događaju i imala je junake, vreme, individualizaciju, motivaciju, ime naratora. Poslovica u današnjoj formi nema priču, a ostao je samo iskaz narodne mudrosti univerzalnog značenja.

Vuk Stefanović Karadžić deli poslovice prema temi na prave poslovice (one su uvek u prozi), zatim na poslovice pričalice, dijaloške poslovice i stihovane poslovice.

Prave poslovice: - Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. - Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. - Lenost je svakog zla početak. - Od inata nema goreg zanata.

Stihovane poslovice: - Lasno ti je sjetovati mudra, - a još lakše prevariti luda.

Poslovice pričice: - Ubio ti bog tu moju hitnju! - rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao!

Dijaloške poslovice: - Igra mečka pred čičinom kućom, - Doći će i pred našu.